Шта најтеже пада студентима? Можда је то учење и преношење солидног обима информација, део којих и не разумеју. А принудно учење такође утиче на њихову способност да се концентришу и мотивишу. Али је један човек покушао да овај проблем макар делимично реши. Срешћемо вас са нашим сународником Александром Најденовим који је заједно са својим другом из Немачке покренуо платформу подршке студентима и научницима, коју је назвао Paper Hive. Ево шта нам је испричао о томе Александар:

„У Берлину смо са другом, који је доктор за математику, хтели да решимо један велики проблем са којим се научници и студенти често суочавају. Реч је о разумевању сложених текстова. Научна литература је најсложенија на свету. У питању су милиони чланака и књига. Читаш и наилазиш на формулу коју не разумеш. Не преостаје ти ништа друго него да је изгуглаш што ће ти, наравно, одузети одређено време. То је ствар коју бисмо желели да променимо. Дакле, платформа омогућава да се постави онлајн упит везан за одређени чланак и неки твој колега или особа из исте научне заједнице да ти одговори.“

Научници непрестано читају и усавршавају своја знања. Помоћу тог сајта они много брже долазе до одговора на хиљаде питања. У бази сајта је милион и по чланака и читавих књига који се могу бесплатно користити. Александар се нада да ће сајт временом стећи већу популарност, те ће бити од користи студентима и наставницима код нас. У току су разговори са научницима који би помогли у попуњавању и богаћењу базе података на сајту. Александар о себи каже да је „времигрант.“ Ево како је дефинисао овај неологизам који је сам измислио:

„Настао је пре пар година док сам посматрао протесте еколога у Берлину. Не знам зашто али сам из неког разлога одлучио да повежем речи „време“ и „емигрант.“ Ја сам тад био емигрант и почео сам да на себе гледам као на привременог емигранта који не припада једном месту. Ово је пре би се рекло мрежа пријатеља које повезују сличне ствари и посао. Сваког дана, без обзира на то да ли живите у Берлину, Софији или Лондону, проводимо немали део свог времена у разговорима са пријатељима из Бугарске.“

Каже да је „времигрант“ пошто је поносан да по Европи може да путује само са личном картом, а може често да иде и до Берлина захваљујући јефтиним авионским картама. Док је у иностранству без икаквих препрека може да успостави контакт и ради са колегама у Бугарској. Иначе је у Немачкој успео да створи своју заједницу која га тера да се осећа као код своје куће, без обзира на то што је удаљен неколико хиљада километара од своје породице и домовине.

Завршио је студије на Бизнису и информатици, али још као студент није могао да не осети бол од свега што се дешавало у земљи, а и са нашим сународницима у иностранству. Тако се родила идеја о успостављању мреже Бугара која пружа подршку у реализацији пројеката и иницијатива од друштвеног значаја. Мрежу је назвао „Уједињене идеје за Бугарску.“ Какви су њени циљеви и значајнији пројекти?

„Два су главна циља мреже „Уједињене идеје за Бугарску.“ Први је да повезује Бугаре у земљи и иностранству. Други циљ који је тренутно у фокусу јесте социјално предузетништво као дугорочни одрживи пројекат за друштво. Почели смо пре 5 година са групом пријатеља, који су студирали у Бугарској, Немачкој, Енглеској и САД. У једном тренутку смо схватили да уколико још за време студија не учинимо нешто лепо за нашу земљу, веза између нас ће се прекинути и никад се нећемо вратити у домовину. Највећи пројекат нам је покретање форума за социјално предузетништво „Идеје - то смо сми.“ Сваке године форум окупља око 100-150 Бугара без обзира на то где студирају или раде. У различитим групама они покрећу нове иницијативе у циљу да допринесу побољшању животног стандарда у земљи.“

Један од примера за успешно реализован пројекат у склопу тог форума јесте иницијатива „Лечење без граница.“ Он се односи на Бугаре који одлазе на лечење у иностранству. Уколико не знају језик, потребан им је смештај или помоћ у институцијама, могу да се повежу са преко 130 волонтера из 13 земаља.

Сличну ствар можемо назвати социјалним предузетништвом пошто је помогла многим људима решавајући неки њихов проблем. Кад желимо да променимо нешто, свако од нас може да буде социјални предузетник. Први корак ка бољој будућности је да схватимо и поверујемо да она зависи од нас.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова