Међу филмовима који су освојили највише награда на недавно одржаном Фестивалу бугарског играног филма „Златна ружа“ било је остварење „Слава“ редитеља Кристине Грозеве и Петра Влчанова. „Слава“ је освојила специјалну награду града Варне и награду за најбољи сценарио, а признање за најбољег камермана отишло је у руке Крума Родригеса. Филм је однео и награду Савеза бугарских филмских радника, а исто тако и награду акредитованих новинара. Овај филм је снимљен по трилогији инспирисаној истинитим догађајима. Први филм „Урок“ /“Лекција“/ постао је најнаграђиваније бугарско остварење у свету. У филму „Слава“ чувар пруге Цанко Петров налази милионе на прузи и без размишљања предаје новац полицији. За то је награђен новим сатом, нажалост, лажним. У међувремену су му у Министарству саобраћаја изгубили стари ручни сат „Слава“ који је реликт породичне историје. И као што су то аутори филма представили, чувар пруге се упушта у очајничку борбу да би вратио стару „Славу“ и достојанство. У првом филму трилогије има сцена које делују скоро па документарно. Како је то у филму „Слава“? Ево шта је за радио Бугарска рекао о томе Петар Влчанов:

Морамо да нагласимо да су се режисери срели само са једним од ликова трилогије, што им је касније подоста искомпликовало процес изградње драматуршке основе. „Стога смо се определили за новинарске наслове који су нас инспирисали, а на основу којих смо направили даљу надградњу наших прича,“ рекао је редитељ. 

У октобру и новембру ће филм „Слава“ бити приказан на многим фестивалима који ће се одржати у Ванкуверу, Бусану, Чикагу и другим местима. Филм је већ продат за дистрибуцију у САД, Холандији, Белгији, Луксембургу, Турској, Летонији, Аргентини, Италији, Шпанији… „Драго нам је што ће имати дуг живот, што је од великог значаја. Један филм се у крају крајева снима за публику, па била она фестивалска или она која ће га погледати у биоскопима. Не смемо делити публику, као што се обично ради у Бугарској,“ навео је редитељ.

Подсетимо да је светска премијера филма „Слава“ одржана на престижном фестивалу у Локарну, Швајцарска. Тамо је признање „Златни леопард“ за најбољи филм припало филму „Безбог“ редитељке Ралице Петрове.

„Једна таква награда није само признање људима који су снимили тај филм, она је од посебног значаја за бугарску филмску културу и то људи треба да на неки начин схвате, без обзира на то да ли им се филм допада или не. Јер ће се интересовање за бугарске филмове повећати… Шта то значи? То значи да, рецимо, догодине постоје све шансе да поново буде позван бугарски филм да учествује на неком престижном филмском форуму. А на једном таквом месту се окупља не само професионална заједница редитеља, критичара и других филмских радника, већ и бројна публика за коју су ти филмови рађени.“

И још: филмови „Безбог“ и „Слава“ су имали пројекције на које је сваки пут долазило 3 хиљаде гледалаца. Реч је о фестивалима на којима се могу представити добри филмови, остварења која покушавају да разраде занимљивије и теже теме које би на неки начин обогатили гледаоца. Осим тога, на сличним форумима се организују сусрети са агентима из различитих земаља који се ангажују на промовисању и дистрибуцији филмова. На тај начин филмови добијају шансу да се гледају у свим деловима света. Филм „Урок“ је, на пример, откупљен за биоскопску дистрибуцију у Јужној Америци што је заиста добра прилика да га што више људи види.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова