Млади пијаниста Георги Бојкин, студент проф. Бориславе Таневе на Националној музичкој академији „Панчо Владигеров“ износи своја размишљања одмах по силаску са бине концерта на чијем су програму била искључиво Бахова дела:

 Изузетно сам захвалан проф. Ангелову (пијанисту који је утемељио фестивал Пиано Екстраваганца)који је позвао мене и Стефана Бонева после такмичења „Панчо Владигеров“ 2015. као двојицу Бугара који су освојили награду на том форуму. То је, смео бих рећи, можда најугледнији клавирски фестивал у Бугарској. Наступити на том фестивалу, а још и свирати на инструменту високе класе је нешто што се ретко догађа.

О начину на који он поима и интерпретира Бахова дела Бојкин додаје:

Све мање људи мисли да се ова музика може свирати искључиво на оргуљама или клавесину или у извођењу гудачких ансамбала и ја сам један од тих људи. Она би се могла интерпретирати на сваком инструменту, уз то веома успешно зато што је то чиста музика који је тај геније написао за све људе без обзира у којој епохи живе. Она се не мора изводити само у цркви или камерној сали. Савремени клавир поседује потенцијал да се приближи звуку музике писане на оригиналним инструментима. Када ту музику свирамо на клавиру требало би да се угледамо на начин на који  барокни ансамбли свирају оркестарске Свите или Бранденбуршке концерте. Томе тежим највише када свирам на клавиру.

Пијаниста Стефан Бонев, добитник две специјалне награде са музичког такмичења „Панчо Владигеров“ за интерпретацију Бахових и Владигеровљевих дела се изражава лаконски, али је веома конкретан:

Овај фестивал који се одржава по шести пут стекао је значајно међународно признање и у иностранству. У Хамбургу где живим и студирам културни живот Бугарске није добро познат, па ипак је доста људи чуло за тај музички догађај. Као прво зато што га организује истакнути бугарски пијаниста Људмил Ангелов и као друго зато што нуди нешто различитије од оног што предлажу остали фестивали на којима се свира пре свега  модерна музика  и дела композитора, који нису толико популарни. Георги Бојкин и ја смо се определили за пуно класичнији програм.

Превела: Ана Андрејева