Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Дигитализација бугарске књижевне класике

БНР Новини

Дан пре празника народних будитеља у Медијском центру БНР је одржан последњи састанак пројекта Института за књижевност Бугарске академије наука. Он је реализован у оквиру програма БГ 08 „Културно наслеђе и савремене уметности“. Овај подухват укључује дигитализацију докумената, књига и предмета из фондова бугарских мајстора пера као што су: Иван Вазов, Петко и Пенчо Славејкови, Михалаки Георгијев, Пејо Јаворов, Николај Лилијев, Христо Смирненски, Асен Расцветников, Елисавета Багрјана, Фани Попова-Мутафова, Елин Пелин, Никола Вапцаров, Димитар Димов. Дигитализовани документи, књиге и предмети ће бити бесплатно представљени у „веб-складишту“ портала „Бугарска књижевна класика – знање за све“ – bglitarchives.org.

Са данашњим даном у овом „складишту“ архивирано је више од 206.000 страница. А време оставља своје трагове на њих. „Сама дигитализација толиког броја јединица тражи упоран рад и потпуну посвећеност овом послу – каже Елка Трајкова, директор Института за књижевност Бугарске академије наука. – Међутим, пројекат се не завршава на томе. Још увек радимо на структурисању обимног материјала, а то ће бити и део нашег будућег рада. Један од наших важних послова биће описивати што је могуће детаљније и на разумљивом језику сваку од предметних дигиталних јединица да би људи показали интересовање за овај портал, да би га користили и да би могли да лакше на њему претражују.”

„Верујте ми, на овом дигиталном порталу заиста има пуно занимљивих ствари не само за историчаре књижевности и историчаре него и за све људе који воле бугарску књижевност и који желе да упознају бугарску културу 20. века.”

Као што је рекла Јулија Цинзова, директор Софијске библиотеке, у питању је једна од највећих књижевних платформи посвећених не само бугарској књижевности већ и бугарској култури. Од важног значаја је што својим драгоценим и ретким рукописима, књигама и издањима периодичне штампе у њој учествују Институт за књижевност Бугарске академије наука, Национални књижевни музеј и Софијска библиотека.

„Софијска библиотека већ има дигиталне ресурсе, има неколико платформи, али је ова заиста велики изазов… За нас је она била загонетка и због великог обима – нисмо знали да ли је наш систем погодан за то и да ли ће колеге које раде на графичком обликовању успети да и портал обликују тако да он садржи све неопходне информације и заиста натера људе да га посећују и да се дуже задрже на њему. Битно је, такође, да он буде и једноставан за коришћење да би истински био од користи како ученицима, студентима, истраживачима, родитељима, тако и Бугарима који живе у иностранству.”

Према гђи Цинзовој, добро би било да се овај пројекат настави, на пример, преко рецензија на страном језику јер већ од самог почетка интересовање за њега је велико и то не само код наших сународника у иностранству него и код њихове деце која не знају добро бугарски језик.

На самом почетку у библиотеци је састављен електронски каталог бугарске периодичне штампе до 1944. године, а затим је почео рад и на састављању каталога дечје периодичне штампе опет до 1944. Представљена су дела 13 бугарских писаца.

Катја Зографова, главни кустос спомен-куће Николе Вапцарова, је рекла да је ово диван просветитељски пројекат и додала:

„Националном књижевном музеју ово је први европски пројекат. Наравно, раније сам ја као спољни консултант учествовала у неколико пројеката уз финансијску подршку ЕУ. Рад са амбициозним и искуснијим од нас партнерима у пројекту – Институтом за књижевност и Софијском библиотеком је за нас као главног корисника пројекта био велико искушење, изазов и задовољство. Наравно, знамо да Национални књижевни музеј има обимну архивску грађу од које је само део дигитализован захваљујући управо овом пројекту. Тако да и ја као гђа Јулија Цинзова сматрам да се овај пројекат мора наставити.”

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дани хрватске археолошке баштине у Софији

Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..

објављено 6.11.24. 07.30

У музеју „Гети“ Илијана Јотова отворила изложбу посвећену древној Тракији

„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..

објављено 4.11.24. 08.53

Истакнутим бугарским виолинистима држава уручује виолине из 18. века

На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..

објављено 29.10.24. 07.05