Бугарска природна и културно-историјска баштина су наша визит карта у иностранству. Њихово очување и популарисање могу да привуку више туристатоком целе године, разоткривајући нова идо сада непозната места, знаменитости, занате и обичаје.
Такав је циљ замашног пројекта „Пријатељи бугарског блага 2016-2020.“ који је покренуо Национални клуб за научне експедиције при УНЕСКО-у. Током 5 година уз помоћ 1.200 волонтера ће бити прикупљена и дигитализована информација о свим објектима наше културно-историјске баштине, биолошком богатству земље и њеним природним знаменитостима. Огромни по обиму рад ће обавити претежно млади истраживачи који раде у области историје, археологије, културологије, етнологије, историје уметности.
Више о том мегапројекту сазнајемо од председника Клуба Кристијана Калчева:
- Када кажем све, мислим на заиста све објекте. Изузетак чине само они који више не могу да буду посећени. Морам такође да прецизирам да нам дотичне културно-историјске објекте нуде и представљају локалне општинске управе. Дигитализација се врши понаособ у свакој општини. Свакако да у раду на терену наилазимо и на нове објекте, део нематеријалне културне баштине, какве су, на пример, наше традиционалне песме. За мене је било изузетно важно да екипе које су радиле у прве две општине – Дрјаново и Тутракан, нису имале било какву везу са тим подручјем. То су махом млади људи који су били буквално очарани чињеницом да су имали прилику да сазнају толико нових ствари, што је допринело формирању младих лидера у сфери хуманитарних наука и њиховом упознавању са богатом бугарском историјом.
За рад на пројекту већ се пријавило скоро 400 волонтера, 80% њих су студенти, а други су припадници јавних и академских кругова. Стижу и молбе за учешће из низа европских земаља какве су Грчка, Белорусија, Русија, Француска, Португалија.
Већ су почела и озбиљна теренска проучавања. У октобру две групе су истражиле, фотографисале и описале објекте у Тутракану и Дрјанову. Није случајно да је пројекат стартовао у рибарском градићу на Дунаву, јер 2016. обележавамо сто година борби за ослобођење Јужне Добруџе које су у историји остале као Тутраканска епопеја из 1916. године. Међу изабраним знаменитостима у граду су Музеј риболова и чамаца и архитектонски резерват „Рибарска махала“.
До краја године предстоји истраживање још 8 општина, а то су Враца, Брацигово, Божуриште, Ивајловград, Добрич, Каварна, Белоградчик и Димитровград. 2017. волонтери ће радити на територији још 50 општина. Приликом избора објеката обавезно се утврђује да ли они одговарају критеријумима у погледу безбедности, приступачности за особе са хендикепом и у каквој су мери јединствени.
И поред чињенице да рачуна углавном на волонтере, за реализацију пројекта „Пријатељи бугарског блага“ потребно је финансирање од 6 милиона лева. Организатори рачунају на донације. Идуће године ће бити промовисана и мобилнаапликација која омогућује туристима да планирају своје посете и да виде актуелне фотографије сваког објекта. Пред крај пројекта је предвиђена и актуелизација прикупљеног материјала, а 2020.читава информација ће бити приступачна на бугарском и енглеском језику. Осим тога биће издата и луксузна брошура на немачком, француском, енглеском и руском језику која ће представљати део дигитализованих објеката.
Превод: Александра ЛивенГрад Русе постао је богатији за један импресиван архитектонски објекат – најдужи дрвени пешачки мост у Бугарској. Мост, укупне дужине 28 метара, свечано је отворен крајем 2024. године у шумском парку Липник. Опремљен је модерним стакленим оградама ,..
Најпопуларнија имена у Бугарској у 2024. години била су Георги (140.818) и Марија (100.651), показују подаци Националног завода за статистику. Следе их имена Иван и Иванка, а затим Димитар и Елена. Када су у питању новорођенчад, прошле године..
Ружичасти фламинго се сматрао егзотичном врстом за Бугарску, али већ неколико година језера око Бургаса станишта су читавих колонија ових птица. Тренутно више од 450 јединки насељава влажна подручја Бургаса. Орнитолози кажу да егзотичним птицама..
Часовник луткарског позоришта у Старој Загори већ 48 година представља један од најпрепознатљивијих симбола града. Пуштен је у рад 1977. године и једини..
Бугарска православна црква 6. јануара обележава велики празник Богојављење, дан када је, према хришћанском предању, Свети Јован Крститељ крстио Исуса..
Према речима доцента Ангела Кунчева, главног државног санитарног инспектора, почетак епидемије грипа већ је евидентан, са 11% позитивних узорака. „Сезона..