Ветар као да лелуја њене слике у етерском свету. А како и не би чим њена душа слуша шапат анђела и нежно нам открива тајне свог срца.

Љубав, укомпонована у небеске поруке, дељење интимних осећаја – суптилност и префињеност су главна одлика слика које Данијела Русева излаже у галеријама Пловдива. Ова благост и истанчаност које повезују сва њена дела типичне су и за њене најновије слике рађене … вином. Оне ће бити изложене 16. новембра у културном центру “Бела кућа” у Старом делу града под насловом “Deep Red” ("Тамно црвено"). За њихову израду нису коришћене боје, пигменти или неки други, уобичајен у ликовној уметности материјал, већ искључиво органске супстанце какви су чист памук, вода, вински талог и оловка.

На једноj промоциjи младог вина у Старом делу града Пловдива настала је идеја да ми, ликовни уметници, покушамо да сликамо вином – сећа се сликарка. – Тада смо ја и неколико колега пробали да цртамо винским талогом на већ употребљеним филтер листовима и то ми је било велико задовољство. Касније сам почела да експериментишем – премда и нисам одустала да сликам техником уља на платну, сада радим и "винске слике".

За те минијатуре познаваоци уметности кажу да одушевљују њихова једноставност, нежна лиричност и спонтаност. У тим делима вино наступа у неочекиваној функцији која даје снажан осећај откривења и подстиче артикулисање енергије и упућивање поруке љубави! Тако кроз магичне ликове који опијају попут пенушаве текућине, уобразиља се понекад вине у трансцеденталне висине.

Уз вино се човек заљуби, вино користимо приликом извођења хришћанских ритуала, помоћу вина се можетакође и сликати, – каже ауторка ликовних дела. – Све је питање личног осећања. Сижеи и наслови су провокативно колоритни, у њима се преплићу страст, љубав и вино - “Речи и вино”, “Љубав и вино”, “Анђео”, “Насликај ми сузу”, “Три музе”. Ове слике у ствари и не могу бити друкчије.

Понекад сликаш док си тужан, други пут – када си  обузет радошћу. Без обзира какво јој је емотивно стање Данијела Русева отвара душу без устручавања, без страха да ће са гледаоцима поделити своје најинтимније тајне. Зато на изложби “Странице” – на пожутелим попут давнашње успомене листовима, као поцепаним из неког нотеса, сликарка дели емоције везане за њене анђеле-чуваре који је одувек штите. Не би требало да анђеле сматрамо једино као Божје изасланике, јер тада бисмо били заокупљени само трансцеденталном реалношћу, категорична је она. Постоје и земаљски анђели, људи, који су светлосни водичи кроз наш живот. Велика ми је жеља да и људи имају анђеоски лик. Као да се вратила у детињство, она простодушно бира најједноставније облике и боје типичне за сликаре-наивце како би на папир пренела своје успомене.

Данијела Русева препознаје себе у лику већини деце омиљене јунакиње Пипи Дуга Чарапа и попут ње увек трага за нечим:

Да, заиста за мене су карактеристични креативни и експериментаторски дух, бар тако мисле моји пријатељи – признаје она. – Чак и када се шетам плажом, ако наиђем на обични каменчић или неку другу ситницу, одмах препознам када је то „моја права ствар“. Ја сам у суштини трагач за много примарнијим светом у коме би било једноставније живети и стварати. Није то лако открити, зато и настављам са мојим трагањима.

У учионици гимназије у Пловдиву где предаје ликовну уметност, испред штафелаја или идући још неутабаним стазама, Данијели Русевој увек полази за руком да нешто припитоми.