Данас Патријаршијска катедрала Светог Александра Невског слави храмовну славу и успомену на свог покровитеља руског кнеза и свеца Руске православне цркве Александра Невског. Мошти свеца које се чувају у храму у Софији уливале су руским војницима додатну снагу у борби против Турака (1877-1878). Катедрала је изграђена у знак захвалности руском цару Александру Другом и руским војницима који су ослободили Бугарску од петовековног турског ропства. На захтев председника владе Петка Каравелова одлука о изградњи храма донета је на седници Уставотворног народног собрања у тадашњој престоници Трнову 1879. године. Након обраћања кнеза Александра Батенберга бугарском народу почело је прикупљање средстава за његову изградњу. Добровољни прилози из свих крајева земље достигли су запањујућу цифру од 1.900.000 лева. Темељи храма су положени 1882. године. Али је израда пројекта изградње успорила радове који су почели 1904. године под руководством истакнутог руског архитекте Александра Померанцева, а трајали су осам година.

У осликавању цркве учествује 36 бугарских и руских сликара на челу са познатим чешким сликаром Иваном Мрквичком. Амвон, архијерејски и царски престо, као и читав под у цркви израђени су од мермера, алабастера и оникса у византијском стилу са старословенским мотивима. Спољашњу фасаду храма израдили су италијански и бугарски мајстори каменоресци, док су орнаменти дело вајара Вилема Глоса. У завршним радовима на изградњи и украшавању храма је активно учествовао и славни бугарски архитекта Јордан Миланов. У крипти храма посетиоци могу да виде једне од најдрагоценијих радова бугарских иконописаца. Она заузима читав простор унутрашњости храма и служи као филијала Националне уметничке галерије за стару бугарску уметност.

Мало ко зна да је у периоду од 1915. до 1920. године катедрала носила друго име. У Првом светском рату је Бугарска ратовала на страни Немачке, Аустро-угарске монархије и Италије што претвара Русију у њеног противника. У октобру 1915. године је Русија бомбардовала Варну. Као одговор на овај напад је цар Фердинанд издао наређење да се све повезано са Русима у нашој земљи укине. Стога је и храм добио ново име – назван је по светој браћи Ћирилу и Методију. Године 1920. враћено му је прво име, а званично је освештен 4 године касније.

Данас је храм-споменику неопходна хитна обнова како не бисмо неповратно изгубили његове јединствене примерке иконописа. Недостатак потврде  о власништву заустављао је све покушаје Светог синода да аплицира за средства из ЕУ фондова која ће бити намењена рестаурацији храма. На основу одлуке прелазне владе је 2014. године премијер Георги Близнашки поглавару Бугарске православне цркве патријарху Неофиту уручио документ о власништву храма.

У каквом је стању највећа активна катедрала на Балкану данас сазнаћемо од архимандрита Герасима, председника црквеног одбора катедралног храма:

„Највећи проблем су нам лоше стање зидних слика и прокишњавање крова. То је на неким местима довело до оштећења зидних слика, а посебно у јужном броду храма. Потребно је да се очисти бојени слој и рестаурирају слике што захтева много времена, средстава и, наравно, ангажовање стручњака који би то урадили. Хвала Богу, установљена је комисија задужена за рестаурацију храма.“

Без обзира на то што је Бугарска православна црква законит власник храма она нема довољно средстава за његово одржавање. 800.000 лева, колико је врх БПЦ затражио од актуелне владе како би почели радови на рестаурацији, још није одобрено, због чега је и рестаурација одложена. А када ће почети, није познато. Знамо само да су године пасивности озбиљно угрозиле један споменик изузетне историјске, архитектонске и уметничке вредности. Овде је место да подсетимо да је 2009. године катедрала добила највећу донацију у својој једновековној историји – 35.700 лева, које је Добри Димитров Добрев, у народу познат као деда Добри или светац из Бајлова, дао храму. 2014. године су новинар Горан Благоев и продуцента Најо Тицин представили филм „Златно срце Софије“ посвећен 90-годишњици од освештања катедралног храма. Средства од продаје филма намењена су за обнову храма.