Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Композитор Стефан Канев: „Сваку хармонизацију, обраду песме или ауторску песму радим свим својим срцем“

Фотографија: архива

Композитор Стефан Канев има необичну стваралачку судбину, о чему најбоље говоре његове речи: „Бог ми је дао душу луталице и бацио ме у реку народне музике да бих је прегазио и извукао се из ње или да бих пливао узводно и дошао до њеног чистог и вечног извора.“

Стефан Канев је рођен у Софији, у породици интелектуалаца, у којој није постојало посебно интересовање за народну музику. После завршене Средње школе са наставом на немачком језику дипломирао је на Националној музичкој академији, где је учио композицију код истакнутих стваралаца и педагога професора Парашкева Хаџијева, Марина Големинова и Веселина Стојанова. Стефан Канев је неко време радио као главни уредник библиотеке „У прилог народним хоровима и ансамблима“ при Централном дому народног стваралаштва, a потом је био дугогодишњи сарадник Бугарског националног радија. Његово обимно стваралаштво са елементима сеоског и градског фолклора обухвата свите за симфонијски, камерни, дувачки и народни оркестар, ауторске песме и преко 6.000 обрада народних мелодија и песама, хорска и оркестарска дела, музику за плесне представе и др. Оно представља драгоцен допринос обогаћивању Тонског архива БНР.

Стефан Канев је у свом стваралаштву кренуо од класичне музике, а затим се потпуно посветио музичком фолклору. Ево својеврсне изјаве љубави композитора према њему: „Нема ништа лепше од народне песме и мелодије. Чини ми се да сам такву музику писао пре него што сам знао ноте. Оригиналност бугарског фолклора лежи у богатству мелодија и фолклорних образаца, драматизму и његовој невероватној за тако малу земљу разноврсности.“ Стефан Канев осваја својом искреношћу у тражењу правог тона и хармоније приликом дочаравања лепоте изворних народних песама и игара. Етномузиколог Љубен Ботушаров је о стваралачком раду композитора рекао: „За Стефана Канева, као и за Белу Бартока народна песма није била ништа мање значајна од Моцартове сонате или Бахове фуге. Зато се он врло одговорно односио према обради народне музике.“

2015. године навршило се 85 година од рођења Стефана Канева. Тим поводом је позната певачица народних песама из Странџанског краја и његова супруга Калинка Згурова пружила помоћ у издавању албума под називом „Месечинко“ („Месечинко льо“), на којем се налазе оригинална дела и обраде композитора. Она је учествовала и у организовању празничног концерта посвећеног Стефану Каневу који је данас приређен у позоришту „Суза и смех“ у Софији. На њему су наступили састави из градова Велико Трново, Бургас, Трговиште, Елин Пелин, Златица и села Чавдар, као и певачице хора „Мистерија бугарских гласова“, чији је солиста и члан и Калинка Згурова. Они су извели нека од најлепших дела еминентног композитора. Домаћин концерта је било читалиште „Славјанска беседа“, у којем је пре 20 година основан хор „Стефан Канев“ под диригентским вођством великог бугарског фолклористе Михаила Букурештлијева. Ево шта је још народна певачица рекла о манифестацијама у знак сећања на њеног супруга:

„Једна улица је названа по имену маестра Стефана Канева, основана је и музичка школа која носи име „Канев – Згурова“. Објавили смо и ЦД са избором његових инструменталних, хорских и солистичких дела. Он садржи извођења наших врхунских музичара – кавалисте из Тракијске фолклорне области Николе Ганчева, гајдаша Костадина Варимезова и ћеманџије Михаила Маринова, као и чувених певачица Соње Канчеве, Ваље Балканске и Павлине Горчеве. Срећна сам што многе колеге изводе обраде народних мелодија и песама и ауторска дела мог супруга, јер мислим да је ово начин да он живи кроз своју музику. Захвална сам Богу што сам упознала Стефана Канева, захвална сам на нашем сину који се такође зове Стефан. Ми ћемо и даље неговати стваралаштво великог композитора и педагога.“

Превод: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарске народне песме су непреводиве, али их свет сматра магичним

Иако већ више од 20 година са породицом живи у иностранству, бугарска народна песма свуда прати Магдалену Тодорову Карамитеву. Она је ауторка на десетине текстова, које је, заједно са својим супругом, кавалџијом Димитром Карамитевим из Старе Загоре,..

објављено 18.6.24. 10.15

„Хоћу ли пољубити“

Дани Илијева, коју смо упознали прошлој сезони музичког такмичења „Глас Бугарске“, представља своју нову песму под насловом „ Хоћу ли пољубити “ . Са само 16 година, Дани је 2022. године постала најмлађи победник фестивала „Бургас и море“. Ово није..

објављено 17.6.24. 10.15

Димитар Карамитев: Бугарски кавал је најбогатији украсима – кроз њега говори велика душа нашег народа

"Одрастао сам уз звук кавала. Памтим породична окупљања у Старој Загори сваке суботе, са поводом и без повода, на којима се увек певало" – прича о својим првим сусретима са народном песмом и кавалском пратњом Димитар Карамитев. Он је извођач из..

објављено 16.6.24. 11.20