До Нове године у Националном историјском музеју приказана је дивна поставка „Мостови светлости“. Она представља више од 50 дела познатог бугарског сликара Влчана Петрова и вредне експонате из богатих музејских фондова: предмете Панађурског и Рогозенског блага, налазе из некрополе Аполоније Понтике, мермерне заветне плочице Трачког коњаника, иконе, богослужбене предмете, старински дуборез.

Екипа музеја је ову привремену поставку приредила уз помоћ Министарства културе. Идеја је била представити континуитет између трачких споменика, паганства и хришћанства те је тако настао овај својеврсни круг – круг Сунца.

„Нас је провоцирала мисао о четири сезоне које је Влчан Петров дочаравао помоћу различитих симбола, прича доктор Елка Пенкова из Националног историјског музеја. Свакако да он као сликар интерпретира симболе ван граница њиховог историјског контекста. Али смо ми на бази њиховог античког значаја саградили обимну тематску структуру. За нас је важно како се тај значај мења током векова, у доба хришћанства, како се прелама кроз поглед једног савременог бугарског сликара који заснива своје стваралаштво на балканској визији. Кренули смо од циклуса Сунца и сезона, повезали смо трачки орфицизам са хришћанством, јер је савремена религија попримила многе његове елементе. Чак је сам Орфеј у доба раног хришћанства приказиван као добри пастир или као Христос. Због тога смо се определили управо за ову тематску структуру. А круг Сунца није само божански, него и људски. Било је важно да не прекорачимо границу вере или да не преекспонирамо ствари. Због тога је било тешко и са текстовима који прате поставку, и са ређањем експоната, али мислим да нисмо прекорачили границу коју не смемо прекорачити – границу вере и представили смо непрекидност постојања.“

Музејска екипа је, у складу са савременим трендовима о презентирању поставки средствима осталих уметности, рачунала на позоришну расвету. Шта више, сликарка Елена Бојаџијева је искористила своје искуство сценографа и ускладила слике са предметима шаљући поруке о кругу живота, о смрти и рођењу, о постризању истинског знања, о божанској искри у различитим филозофијама. Као и о празницима који чувају традиције и вековну обредност.

Изложбу су заједно осмислили Влчан Петров, Др Елка Пенкова и њена колегиница Др Љубава Георгијева који раде у области античке историје и културе. Помагале су и младе историчарке уметности Др Лора Ненковска и Др Цвета Евлогијева-Кацарова за које је та поставка и својеврсно „ватрено крштење“.

„Сама идеја изложбе наговештава заједнички рад професионалаца у различитим сферама. На пример, са сликарком Еленом Бојаџијевом смо саградили сценографски амбијент поставке, објашњава Љубава Георгијева. У ствари, морам признати да је то био један велики изазов, један експеримент, први покушај ускладити ствари на тај неуобичајени начин. Ваља истаћи да је осим добро познатих публици експоната какви су Рогозенско златно благо и копије предмети Панађурског златног блага, икона и богослужбених предмета из музејских фондова, овде први пут представљена и фреска „Успенија Пресвете Богородице“ из цркве у Ботевграду, као и изванредно занимљив камени рељеф с ликом седемоглаве аждаје са крунама из Ивајловграда. Они су постали део поставке захваљујући напорима нашег колеге који је истраживао те рејоне.“

Изложба „Мостови светлости“ је отворена до 31. децембра 2016. године.