Недавно је у галерији „Њуанс“ отворена нова изложба сликара Бојка Колева, која ће потрајати до 11. децембра. На вернисажу аутора хиперреалисту представили су писац Љубен Дилов-Млађи и познати у круговима колекционара и љубитеља уметности галериста Игор Марковски.

Слике Бојка Колева уклапају се у атмосферу модерне епохе. Данашњица га инспирише да ствара перфектну илузију реалности на платну. Интригантне композиције кристално јасних и оштрих ликова, урађене импресивном техником нагоне нас на питање како су уопште насликане уљем на платну. Теме и сижеи његових слика преузети су из свакодневице и подигнуте на ниво упечатљивих уметничких дела.

Нека од њих су провокативна, као рецимо чешњеви белог лука, кашичице за кафу, кришке свежег хлеба, црвена љута паприка, јабука и низ других предмета, а такође и храна, а све је то обележје свакодневног живота. Хиперреализам је уметнички правац који је постао популаран другом половином ХХ века. Тежња ка стварању савршеног визуелног лика, што је могуће ближег реалности, није туђа ни ликовним уметницима из ранијих векова. Поред својих  хиперреалистичких ауторских дела, Бојко Колев је познат и као мајстор израде копија слика чувених аутора – Леонарда да Винчија, Рафаела, Ван Гога, Клода Монеа, Густава Климта, Модиљанија и других.

Ево како снагом речи Игор Марковски покушава да поетски преслика једно између дела Бојка Колева:

„Ја сам велики поштовалац уметности Бојка Колева. Он је своју изложбу назвао „Храна“ и она јесте таква, она је права храна за душу. Бојко Колев је насликао 8 књига, постављених једна поврх друге. Хиперреализам те слике је толико наглашен да могу навести које су то књиге. Ми тренутно живимо у „1984“ (Џорџа Орвела) зато што је то некада рекао писац, а Бојко је ухватио тај тренутак. Живимо у 1984., зато што смо још у доба „Сто година самоће“. Летимо изнад „Кукавичјег гнезда“, намирисани „Парфемом“ (Патрика Зискинда), зато што је то прорекао Марио Варгас Љоса и размењујемо „Афоризме“ (Оскара Вајлда) док се питамо шта је заправо „Вадисрце“ (Бориса Вијана) и чекамо „Ловца у житу“ (Џерома Селинџера). Тих осам књига које је насликао Бојко Колев, храна су за нашу душу. Мало је рећи за њега да је генијалан у ономе чиме се бави.“

О стилу сликања Колева, Марковски каже:

„Хиперреализам као правац је настао 1965. године у Америци, када су сликари почели да у свом раду користе фотографије. Они су предмете и ликове са тих фотографија уљем преносили на платно. У Европи је на почетку тај начин сликања одбачен као декадентски и зато се веома споро овде пробио, док је годинама касније доживео прави бум. То је сасвим нормално. Човек настоји да открије самог себе и тражи разне начине да допре до своје  суштине. Хиперреализам има пуно следбеника у Бугарској. Под лупом посматрам како се развија уметност дванаест или петнаест домаћих сликара и мислим да је баш сада право време за овај стил, јер ионако је све хиперреалистичко. Можете да видите оловку огромних размера и полуизгорелу шибицу, такође увећану до непрепознатљивости, али оно што је битно јесте да осетите пулс ове слике. Да бисте комуницирали са сликом довољно је да затворите очи и да се она опет појави пред вама. За уметност Бојка Колева то је највећа одлика: тренутак је ухваћен и то је најважније.“

Превод: Ана Андрејева