Бугарска је на једном од првих места у свету кад је у питању јефтин и квалитетан широкопојасни приступ интернету. Истовремено статистика показује да је ово технолошко достигнуће, без којег је савремени живот незамислив недоступно за 33% бугарских грађана, а тек нешто испод 10% домаћих компанија користи светску мрежу за пласман своје робе.
Ово битно заостајање у поређењу са развијеним европским земљама има не само економске узроке, оно је у великој мери резултат културне заосталости и ниског образовног нивоа – 68% Бугара је компјутерски неписмено. Али у крајњој линији и то је последица недостатка новца. Зато што су образовање и културна интересовања изнад финансијских могућности људи који већином примају минималац од 210 евра месечно. Је ли могуће да се тим бедним парама намире сви трошкови – храна, струја, лекови, па и интернет и рачунар!? Разумљиво је што су виртуелни гаџети на једном од последњих места међу приоритетима многих Бугара. То се посебно односи на најсиромашније регионе земље – на северу земље где индустрија или било каква привреда заправо и не постоје.У северозападној Бугарској је забележен најнижи проценат домаћинстава која користе интернет, видно је из статистичких података. Само 58,6 % одсто породица има приступ мрежи.Што се тиче образовања као чиниоца који утиче на компјутерску писменост и сурфовање на интернету, да наведемо само један податак - око 90% људи са високом спремом су активни интернаути. На жалост они чине тек 1/4 становништва Бугарске.
Интернет се осим за разоноду све више користи у разним привредним активностима. 60% Европљана бар једном месечно купује робу и услуге он-лајн. Зато и бизнис не остаје индиферентан према толико моћном тржишном инструменту. И у том погледу Бугарска знатно заостаје – испод 10% компанија у земљи има интернет-продавнице што се опет може објаснити економским узроцима. Више од 70% домаћих фирми спада у категорију средњих или малих предузећа за које је инвестиција у компјутерски софтвер и хардвер скоро неиспуњив задатак, а понекад и непотребан с обзиром на ограничени делокруг пословања.
Међутим најгоре је можда фатално заостајање и стално одлагање увођења електронске јавне управе у земљи. Било је време када је чак било успостављено засебно министарство коме је то био нарочит задатак. За увођење Е-Управе оно је потрошило на стотине милиона евра из европских фондова, а да нико није схватио на шта је тај новац потрошен и које су користи од тога за грађане.
Утешно у тој нерадосној ситуацији ипак звуче статистичке бројке које показују да иако споро и колебљиво, нове технологије стално проширују свој домет у Бугарској.
Аутор:Владимир Сабев
Превод: Ана Андрејева
Бугарска допунска школа „Отац Александар Чакарак“ у пограничном граду Једрну тренутно похађа 55 ученика. Ова школа, која је са радом почела 2017. године као курс бугарског језика за децу наших сународника, да би, на иницијативу Генералног конзулата..
Може ли култура бити кључно средство у борби против насиља међу младима? Управо на ово питање покушаће да одговори отворена дискусија коју данас, у периоду од 16 до 18 часова, организују Гете институт Бугарска и удружење „Фабрика за идеје“. Догађај ће..
На данашњи дан пре три године започела је руска инвазија на Украјину – догађај који је потресао Европу, подсећајући на страхове из Другог светског рата и доводећи у питање један од основних циљева Европске уније – спречавање новог конфликта на..
На данашњи дан пре три године започела је руска инвазија на Украјину – догађај који је потресао Европу, подсећајући на страхове из Другог светског рата..
Месне покладе 2025. године памтиће се као велики празник БПЦ и бугарске заједнице у Великој Британији. Освештан је православни храм Светог Јована Рилског,..
Бугарска допунска школа „Отац Александар Чакарак“ у пограничном граду Једрну тренутно похађа 55 ученика. Ова школа, која је са радом почела 2017. године..