Истакнути бугарски песник и певач обележио је грандиозним концертом свој 70. рођендан у Националном дворцу културе у Софији. Том приликом су изведене неке од најбољих домаћих песама чији су текстови његово дело, а које су омиљене за више генерација поштовалаца музике. Гости концерта су били скоро сви уметници који су отпевали његове песме током последњих деценија. Међу изведеним хитовима били су: "С тобом ћемо остати добри знанци“, „Збогом, пријатељу“, „Чамац на киши“, „Булевар“, „Младост пролази“, „Немој остарити, љубави“ и многи други.

Први свој успех Михаил Белчев је забележио 1968. г. на Светском фестивалу омладине и студената у Софији. Затим је постао добитник 9 награда са фестивала „Златни Орфеј“, а последњу статуету добио је 1996. г. за целокупно стваралаштво. Редитељ је тв представа, аутор музике за позоришне представе и филмове. Издао је више збирки песама међу којима су: "Уз прве петлове", "Човек за грљење, "Није све новац пријатељу …", као и албуме: "Где сте пријатељи ", "Двојник", "Касна љубав", "Мила моја" и др. На почетку каријере писао је текст и музику песама које је сам изводио. Касније је сарађивао са неким од најбољих домаћих композитора, а последњих двадесет година ствара заједно са супругом и сином: Кристином и Константином Белчевим.

О припреми и емоцијама везаним за концерт као и о песмама уз које је сазрео као стваралац Михаил Белчев каже:

„Концерт смо уз помоћ колега и пријатеља припремили тако да смо публици омогућили да бар извесно време заборави на своје бриге и проблеме и осети се празнично.“ Зашто се људима његове песме допадају и данас, о томе Белчев каже: „Нема ничег лепшег од љубави коју публика показује према песмама једног ствараоца. Не могу рећи да постоји неки рецепт за задобијање симпатије слушалаца. Мислим да је најбитнје остати поштен према људима. Неке моје песме певају се и данас, 40 година после свог стварања. Њихове теме блиске су срцу публике: љубав, растанак, туга због прохујале младости... Овај концерт је показао да је песма у Бугарској и данас жива – права песма која наводи на размишљање.“

„Творац је онај који је негде изнад нас – наставља Михаил Белчев. – Ја само обављам свој посао. Можда сам предодређен да се бавим управо писањем и извођењем песама. Свестан сам да нико не може стварати по наруџбини.“ – Када Пегаз који обитава планину где живе Музе слеће на место где Белчев пише своје стихове? „Кад год он зажели. Понекад и не слеће, али ја ипак некако успевам да урадим оно што сам намеравао. Ја сам нормалан човек и сваки значајнији догађај у животу утиче ми на одређен начин. Ослањам се на оно што ми је помагало током свих тих година – пријатељство, љубав и породицу. „Златни Орфеј“ био је незабораван празник бугарске песме и само могу жалити што више нема таквог значајног музичког форума. На европским топ листама били смо други после фестивала у Санрему. Свуда у свету музичари рачунају на подршку државе. Овде је искривљен појам песме, баладе, шансоне. Шта ћу даље? Ја сам то већ написао: “Певаћу до задњег свог поштеног даха.“

Превод: Ана Андрејева