Међу спасилачким ископавањима од прошле године  су истраживања доц. др Стефана Александрова и доц. др Анелије Бошкове са Националног археолошког института код Бугарске академије наука. Уосталом она су започела још у претходној години.

Стицајем околности археолози су вршили ископавања у југоисточној Бугарској на траси транзитног гасовода за Турску. Тамо је бројни тим двоје научника успео да истражи велику површину култних објеката из доба неолита и посебно из касног неолита. У питању су налази стари од око седам хиљада до 400 година пре Христа. И конкретније из неколико историјских периода: касног неолита, прелазног периода на бронзано доба, средњег бронзаног доба и класичног доба Трачана. Научници су веома задовољни резултатима и намеравају да их објаве у монографији.

„То су спасилачка ископавања, нису археолошки објекти које смо планирали да истражујемо” – истиче доц. Александров:

„Добар део ствари које смо открили  прави су дар Божји за нас. Раскопавали смо некрополу из такозваног прелазног периода на бронзано доба које обухвата ІV миленијум пре Христа. Тај период је врло слабо проучен у Бугарској. Он се повезује са појављивањем првих Индоевропљана на Балканском полуострву и на југоистоку Европе уопште. Истражили смо шест гробних целина. Имали смо шансу зато што напоредо са овим ископавањима радимо и на пројекту са институтом „Макс Планк” уЈени,  Немачка. Са генетичарима тог института, светски познатим научницима, покушавамо да путем анализе ДНК структура откријемо прве Индоевропљане на овим просторима.”

Узорци су послати на институт „Макс Планк” одакле домаћи археолози очекују резултате анализе. Сасвим је могуће да су људи који су пре више миленијума живели у подручју села Маленово у Јамболском крају били међу првим Индоевропљанима на овом поднебљу. То археолози прижељкују да открију, али засада не могу да докажу непобитним чињеницама.

Које би занимљивије артефакте, откривене протекле археолошке сезоне, поменуо Стефан Александров?

„Не бисмо се могли похвалити налазима од којих ће публици стати дах. Ипак смо задовољни што је на хиљаде ових предмета, који изгледају веома обично и вероватно неће побудити интересовање посетилаца музеја, потврдило искуства и стручна мишљења наших колега када је у питању развој материјалне културе у различитим периодима и посебно у доба Трачана. Истини за вољу, није било никаквих изненађења или пак предмета од непроцењиве археолошке вредности. Али археологија се не занима  само за оно што је гледаоцима привлачно, она детаљно истражује материјалне остатке људских делатности из прошлости на основу хиљада предмета које никад нећете видети изложени у неком музејском простору. Јединствене налазе домаћих колега моћи ћете да погледате на годишњој изложби „Бугарска археологија” у фебруару у просторијама Националног археолошког музеја,” завршава доц. Стефан Александров.