Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Богојављење и Сабор светог Јована Крститеља

БНР Новини
Фотографија: архива

После Рождества Христовог, Сабора Пресвете Богородице, Стевањдана и дана Светог Василија Великог, Богојављење и Сабор светог Јована Крститеља су најзначајнији црквени зимски празници у Бугарској. На духовном плану они прелазе материјалне оквире како би отворили нашу свест за истинске вредности људског постојања – Љубав и Спасење. Ти благдани посвећени су Исусовом крштењу у Јордану и прослави Његовог Крститеља – светог пророка и претече Јована.


Уочи Богојављења и на сам празник се освештава вода потапањем крста који је симбол победе Исуса над смрћу. Свештеници врше тај чин у центру православног храма читајући посебну молитву. За време службе симболично се освештава и сва вода на Земљи. У Бугарској се, после свечане литургије, на тргу испред Светог Синода освештавају и ратне заставе војске. Та традиција потиче из доба владавине цара Симеона Великог, када су пре битке код Анхијала 917. године бугарске заставе и ратници благословљени богојављенском водом. Том се водом прогања душевна и телесна нечистота, те због тога сви верници је носе кући да би је користили током целе године када им душа и тело страдају.

Сведочанства о освештавању воде постоје из дубоке древности. Већ почетком II века Свети Августин говори о томе како се она употребљава за здравље и исцељење. Због тога и молитве које свештеници данас читају, осим благослова садрже и позив Светом Духу да је освети. Стога је важно да верујемо у тај свети чин, важни су и љубав и оданост којим се он изводи. Јер је та љубав сам Бог, а преко ње спознајемо и тајну Светог Тројства.


На Богојављење, после свечане литургије, свештеник води вернике до оближње реке или језера да и над њима изврши обред освећења. Он баца крст а млади и храбри мушкарци пливањем у хладној води се надмећу за њега. Стари људи кажу да ако је време јасно и крст замрзне у води, година ће бити благодатна и плодна.

У Калоферу пак се традиционално на Богојављење у леденим водама реке Тунџа игра чувено широм Бугарске мушко коло. Певајући песму „Заволела Василка двојицу“ мушкарци се хватају у лагано коло да би били здрави и чили током целе године. Интересовање за тај обичај расте из године у годину и Калофер већ тешко прима све који желе да властитим очима виде ту чудну игру.


По речима председника општине Румена Стојанова „вековни ритуал одговара захтевима да буде уврштен на УНЕСКО-ову листу нематеријалне културне баштине“.

Ритуално купање се наставља и наредног дана када Бугарска православна црква слави успомену на Светог Јована Крститеља који је познат и као Претеча, јер је припремао људе за долазак Спаситеља. У бугарској народној традицији на Ивањдан момци шкропе светом богојављенском водом девојке, младе и мале девојчице да би их очистили после краја „некрштених дана“ од Игњатијевдана до Богојављења. И тако пречишћени и пуни наде сви очекују боља времена и остварење снова.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

БПЦ прославља Светог мученика Трифуна

Бугарска православна црква 1. фебруара слави дан Светог Трифуна, једног од мученика који је пострадао за хришћанску веру. У интервјуу Радио Бугарској је пре неколико година богослов Ангел Карадаков о Светом Трифуну рекао: „Пошто је од малена постао..

објављено 1.2.25. 08.25

Радио Бугарска покреће подкаст о нашим православним општинама у иностранству

Данас, 31. јануара 2025. године, биће емитован први ове врсте подкаст о бугарским православним црквеним општинама у иностранству – „Мост вере“ („Мост на вярата“). Идеја припада екипи Програма за иностранство БНР – Радио Бугарској, а реализује се..

објављено 31.1.25. 09.10
Цар Борис ІІІ (1894-1943)

Цар-ујединитељ Борис III у сећањима свог сина Симеона Сакскобурготског

Данас се навршава 131 година од рођења бугарског цара Бориса III, владара који је у колективном сећању свог народа остао упамћен као "цар-ујединитељ". Његов син, Симеон Сакскобурготски (Симеон Сакс-Кобург-Гота), у једном од својих ретких интервјуа,..

објављено 30.1.25. 13.20