У Националном историјском музеју је отворена изложба под насловом „Претворено створено.“ На њој посетиоци могу видети најлепше примерке веза, одеће и накита израђеног у Бугарској. Некадашње шарене и лепе ношње из различитих делова земље представљене су у умањеном облику на луткама. Ево шта нам је у интервјуу за Радио Бугарска испричала Антоанета Иванова, кустос музеја:

„Везови се најчешће могу видети на кецељама, хаљинама и кошуљама. Има их и на појасевима. Традиционални костими представљени на изложби су умањене копије одеће коју је израдила Антонија Велева 80-их година прошлог века. Код нас је она радила као рестауратор, дакле, бавила се овом врстом рада. За костиме је црпела идеје из путописа Феликса Каница, чувеног путешественика, етнографа, историчара и географа. Као инспирација су му послужила и платна великог сликара Ивана Мрквичке. Неке детаље и податке о традиционалној одећи Бугарке нашла је у радовима Марије Велеве, једног од водећих етнографа који су радили у тој области. На изложби су приказане ношње са кецељама, хаљине и саја ношње (карактеристичне за шопски крај), а исто тако и традиционална одећа коју су некада носили у Плевенском, Софијском, Старозагорском крају, на североистоку Бугарске, Родопском крају, у Банском и другим деловима земље. У сваком излогу имамо лутке одевене у копије некадашњих ношњи, изложили смо и оригиналне везове.“

По први пут посетиоци могу да виде реконструкцију тзв. сокаеног забрађивања. Сокај је врста накита за главу који су некада носиле удате жене у Габрову, Трјавни, Великом Трнову, Севлијеву, Килифареву и њиховим околинама. Накит који је налик дијадему чине дрвена подлога и бела марама која је богато украшена везом. И још: ту је и накит познат под називом кржилото са металним украсом, најчешће су то мале кованице. Према неким истраживачима, сокаено забрађивање корене вуче из племићко-владарских ношњи из доба Другог бугарског царства. Реч је о накиту који свекрва даје млади, дакле, он симболизује континуитет између старе мајке и младе жене која улази у тај дом. Што је фамилија младожење имућнија, то ће већи бити и накит који се ставља приликом забрађивања.

„Девојачко забрађивање је такође лепо, али није толико шарено и богато колико је, рецимо, оно кад је жена удата. Друго што посетиоци могу видети на изложби јесте вез на кецељама – то су обично везови карактеристични за кецеље. Поред тога, имамо и везове које се користе углавном за кошуље, предео око груди и рукава, а исто тако и за хаљине.“

Наравно, празничне ношње су биле богатије украшене везовима и орнаментима, а девојке су облачиле хаљине и кошуље које су саме извезле и хватале се у коло…