Континуитет и промена. Те је приоритете нови председник Бугарске Румен Радев издвојио у свом кратком говору за време јучерашње церемоније ступања на дужност. Већ бивши шеф државе Росен Плевнелијев је пожелео успеха новом председнику и изјавио да је током пет година свог мандата радио једино у име добробити народа и државе.
Церемонија предаје председничке фотеље потрајала је неколико сати у мразовитој недељи, а одвијала се узастопно испред споменика Незнаном јунаку, у катедралном храму Светог Александра Невског, као и испред и у згради председништва у центру Софије. Двадесет један топовски плотун означио је почетак мандата петог председника Бугарске после пада тоталитарног режима Тодора Живкова крајем 1989. године.
„Господи, пошаљи му анђела чувара – коме је дато много, много ће захтевати!“ Таква је била порука бугарског патријарха Неофита. Његове су речи биле најмудрије на позадини потока протоколарних љубазности, анализа и наговештавања: „Многопоштовани господине председниче, данас када Вам Бог ставља на плечи огромну одговорност за живот и благостање милиона људи у исувише сложеном и немирном времену, Вама је више него икада нужна Божја подршка. Да би Ваше управљање било успешно, потребно је да услишите тежње бугарских грађана, да тражите оно што је корисно и добро за њих, оно што носи сигурност и мир. Неопходне су Вам посебна осетљивост и мудрост.“
Спектакл је завршен и завеса спуштена. Румен Радев, 53-годишњи резервни генерал-мајор и бивши командант ратног ваздухопловства, први је председник Бугарске који није са номенклатурне листе савремених политичких партија. Он је прошлог новембра у другој рунди избора победио кандидаткињу партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) Цецку Цачеву. Истакнуо га је иницијативни комитет, а подржала Бугарска социјалистичка партија, тако да му тек предстоји да се супротстави досадним тврдњама те да докаже да и поред свега није „човек социјалиста“.
„Бићу председник свих Бугара, независно од њихове расе и вере“, казао је Радев понављајући клише који не пропушта ниједан председник Бугарске приликом ступања на дужност. Нека његова обећања су чак банална, „дежа ви“. На пример, то да ће се борити против хроничних проблема замље какви су корупција, криминал и сиромаштво. Та се борба наставља већ деценијама и то без посебних успеха.
Бугарска је парламентарна република. Председник има Уставом ограничена права, али што се тиче спољне политике располаже неким угледом. У том контексту Румен Радев је отклонио све сумње изјављујући да припадност Бугарске Европској унији и НАТО не подлежи дискусији.
Промена у односу на идеје његовог претходника Плевнелијева се назире у томе каква треба да буде наша политика према Русији и проблематичним Криму и Украјини. Румен Радев је позвао укинути санкције које је Европска унија ставила Москви. Међутим, према посматрачима то је деликатна материја. Ствар није национална, већ заједничка, а тешка и можда коначна реч припада Вашингтону и његовој администрацији. Бугарска није фактор по том питању и испуњава одлуке великих нација, допуњују експерти.
У погледу мигрантског таласа Румен Радев је још у склопу предизборне кампање изјавио да неће допустити да Бугарска постане тампон зона и гето Европе и да ће се борити за ревидирање Даблинског споразума. И по том питању Бугарска, према аналитичарима, није чинилац и опет ће испуњавати решења великих нација. Једном речју, Румен Радев би требало да брзо преиспита своју предизборну реторику и да води рачуна о томе шта може и шта не може да ради у сфери спољне политике као председник једне парламентарне државе.
А унутарполитичке обавезе Румена Радева су земаљске, конкретне и не подлежу тумачењу. Оне су прописане Уставом републике. Треба да распусти парламент, да именује прелазну владу и да одреди датум одржавања превремених избора. Ако је Радев мудар, не би требало да се опредељује за особе из партијске номенклатуре, мислим на ону социјалиста, нити да дозвољава прелазној влади да доноси решења ван оквира организације превремених избора. А они ће, по свему судећи, бити у марту.
Дакле, предстоји нам „вруће“ пролеће.
Превод: Александра Ливен
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Одлука о пуноправном чланству Бугарске у шенгенском простору од почетка 2025. године представља историјски догађај, како за саму земљу, тако и за њене..