Бугарски обреди са маскама имају хиљадугодишњу традицију – познати су још из древних паганских времена. Игре са маскама се изводе приликом доласка нове и одласка старе године, као и у пролеће – када се природа буди за нови живот. Њихове поруке су везане за протеривање злих духова и жеље за здравље и плодност у време тзв. нечистих дана године.
Маскирани мушкарци се крећу специфичним ходом, носе језиве маске и костиме израђене од крзна, рогова дивљих и домаћих животиња, шарених тканина и птичјег перја. Прапорци, мања бакарна звона и клепетуше прикачени за појасеве и костиме представљају један од обавезних атрибута. Ови обичаји су и данас живи и предају се с колена на колено. Зимски обичај “Сурва“ је карактеристичан за централни део западне Бугарске – за регион Перника, Брезника, Земена и Радомира, а изводе га тзв. "сурвакари", односно "кукери". По традицији, сурвакарске, односно кукерске групе чине мушкарци. У свакој групи међу осталим забавним ликовима су млада, младожења, свекар, свекрва. Они први улазе у куће и благосиљају домаћине. Други скоро неизоставни ликови су поп, медвед, цигани које прате музичари. Верује се да што су маске језивије то ће даље побећи зли духови и лоше силе. У игре се укључују и деца заједно са својим очевима што још једном показује да је традиција жива.
Обичај „Сурва“ је уврштен на Унескову листу нематеријалне културне баштине. О овогодишњем празнику “Сурва“ у околини града Перника прича гђа Иванка Василева – главни стручњак на Одељену за културу Скупштине општине града Перника.
Шта је околина Перника без „Сурве“! Без оне ноћи у којој из века у век млади маскирани мушкарци побелели од мраза , полудели од среће и пуни енергије као стихија носе све за собом, земља се најежи испод буке бакарних звона, звончића и прапорака. Ове године 55 насеља запалило је тзв. сурвакарску ватру. Обичај се изводи у ноћи између 13. и 14. јануара. По старој традицији породице се окупљају на Васиљевдан /по јулијанском календару/ који је највећи празник у нашем крају. У центру сваког села пали се ритуална ватра око које играју маскирани мушкарци и буком коју стварају најављују победу над злим силама. Имали смо пуно гостију, међу којима су били и представници УНЕСКО-а, професори са Института за фолклор, новинари. Куће су биле отворене, а трпезе у њима пуне... Мушкарци одевени у разноразне костиме обилазили су куће и истеривали зло, благосиљали домаћине уз жеље за здравље и берићет...
Ово издање биће кулминација. За учешће се пријавило 118 група. Достигли смо Гинисове рекорде. У Рио де Жанеиру последних година учествовало је око 6.000 учесника, а ми имамо рекордан број – пријавило се 6.944. „Сурва“ означава снагу и моћ. Зар има веће моћи од ове да 7.000 људи дође у наш град и покаже снагу и енергију традиције! 7-8 група први пут долазе на овај наш празник. У Фестивал ће се укључити и 1.300 деце из свих крајева Бугарске. 27. јануара почиње научна конференција „Маскарада у селу и граду“. За Перник она је традиционална. Дечје забавиште „Деца Сурве“ ће представљати обичај у Омладинском комплексу. Током сва три дана од 10 до 18 часова биће отворена Радионица маски, а истакнути мајстори маски из Бугарске ће имати прилику да покажу своја знања и вештине. Сви који желе могу да дођу и да им се придруже или једноставно да купе маску за успомену.
Никола Вранчић из Хрватске ће приредити изложбу преко 20-30 својих маски. Приликом једног боравка код нас он је био импресиониран нашим маскама и направио је њихове макете. Одржаће се и „Сурвакаријада“ – пре званичног отварања преко 500 деце ће приказати традицију. „Ватра Сурве“ је наш концерт-спектакл којим ћемо званично отворити Фестивал.
Највећа атракција наравно остаје дефиле сурвакара, односно кукера 28. и 29. јануара од 10 до 18 часова. Вероватно ће бити занимљиво учешће страних група: из Хрватске, Словеније, Македоније, Србије, Албаније, Италије – са Сардиније,као и са Арубе. На програму је и уметнички атеље за маске. Биће изграђене две специјалне сцене – једна за домаће учеснике и једна за учеснике из иностранства на којима ће они након такмичарског програма представљати своје традиције. Биће и много музике.
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...
Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су..