„Мој дом је тамо где је моја библиотека.“ То су речи једног космополите у светској историји Еразма Ротердамског. Због тежње знању он је одбио да га одређују према националности и сматрао да му је матерњи језик – латински.
Магичне силе књига које моделирају људску мисао и помажу у доношењу пресудних животних решења свесни су и многи наши савременици који издвајају сваки слободан минут за општење с лепом књижевношћу. Видимо их у метроу, на клупи у парку, у кафићу, али их је свакако најлакше открити у библиотеци. Пријатељи књига су посебно, елитистичко друштво, обично успешни у некој професији, са широким погледом на свет. За већину њих читање је бекство од свакодневних невоља, а њихова омиљена дела су она у којима на неки начин откривају себе.
Лепа књига је увек модерна – тврде из екипе Софијске библиотеке, која је по другу годину била домаћин церемоније додељивања одликовања „Читалац године. У иницијативу се укључило 27 регионалних библиотека. Свака од њих номиновала је свог читаоца који је у 2016. прочитао највише књига. Основна идеја кампање коју је инспирисала европосланица Марија Габриел, јесте да подстакне читање међу припадницима свих старосних група. А награда је посета Европском парламенту у Бриселу. Заједно са њима ће путовати и читаоци 2015. г., јер је њихова посета одложена после стравичних атентата у главном граду Белгије.
„Ове године организатори националне кампање су одлучили да не одређују само једног читаоца године, већ да свима доделе почасне награде јер су им резултати веома блиски – већина њих је за годину дана узело и прочитало више од 200 књига“, објашњава директор Софијске библиотеке Јулија Цинзова.
„Сви они заслужују наш поздрав и награде. Највише књига има читалац године Софијске библиотеке – 231 за 365 дана. Читаоци попут њега су људи који у сваком слободном тренутку посежу за књигом. И не само што читају, већ су и лобисти читања. Ја знам да такви људи обично имају више пријатеља и познаника који ускоро такође постају наши читаоци. Због тога број наших претплатника је у сталном порасту и достигао 41 хиљаду. Само у првих десет дана 2017. г. читаоци су позајмили више од 10 хиљада књига и то је јасан знак да библиотека постаје све популарнија и посећенија институција.“
Екатерина Шулц је „Читалац године“ Варне за 2016. г. Она има само 17 година, ученица је Математичке гимназије града. Читање је заволела после 5-6 разреда основне школе, јер се тада нашла у окружењу људи који обожавају књиге и који су код ње провоцирали жеђ за читањем. Каже да укус за књиге еволуира током времена – на почетку је преферисала фантастику, а сада одаје предност светској класици.
„Волим читање, каже Екатерина Шулц. – Често свраћам у школску библиотеку, она је лепа и по мени добар је пример здраве везе између библиотеке као институција и читалаца. Тамо ради само један библиотекар, али када се купују књиге сва школа прикупља новац, приређујемо добротворне базаре, продајемо колаче које сами спремамо и купујемо књиге за библиотеку. Тако сами бирамо и наслове и то је диван пример уређења једне библиотеке тако да су и читаоци задовољни.“
„За мене то је одлична награда. Читање је радост и мађија и лепо је када те одликују за ствари које у принципу волиш да радиш“, каже друга добитница награде. То је Калојана Славова која је чест гост Софијске библиотеке и не само што воли да чита, него и преко Интернета препоручује осталима да то раде:
„Волим лепу књижевност и све књиге које ме на неки начин инспиришу. Волим књиге савремених аутора попут Џонатана Франзена. Волим и књиге о животу, о људима, о сложеним људским односима, о препрекама које је човечанство савладало на свом путу. Често откривамо себе у књигама, које читамо, видимо како су поступали људи попут нас у сличним ситуацијама. Да откривам богат језик и речи аутора за мене је заиста радостан чин. Читање је уживање чула. Оно се претвара у потребу и, као што кажу неки аутори, „дозвољена је дрога“ које се цео живот не можеш решити.“
Превод: Александра ЛивенНови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..