Данас смо решили да вас прошетамо просторијама Националног политехничког музеја. Његов основни задатак је да бугарско научно и техничко наслеђе учини приступачним и атрактивним за посетиоце. То је место на којем можете пуно тога сазнати о развоју технике на нашем поднебљу. У музејским салама је приказано преко 1.000 експоната, везаних за теме као што су мерење времена, фото и филмска техника, еволуција возила, па чак и производња ружиног уља. Међу најинтересантнијим предметима изложеним у музеју, су телескоп дра Петра Берона, просветитеља-енциклопедисте из доба Препорода чијим је букваром стављен почетак секуларног образовања у Бугарској, затим часовници из Краљевске палате као и камера помоћу које је снимљена прва ТВ емисија у далекој 1959. г.

Музеј обухвата теме и предмете који се тичу историје, савремености и трендова релевантних у развоју технике у Бугарској. Тим музејских радника настоји да он постане отворени културни центар где се посетиоци могу дотаћи техничке баштине и на тај начин црпе надахнуће за нове идеје и њихову будућу реализацију.

То je и један од разлога за покретање иницијативе „Породична субота у музеју“ која се одржава последњом суботом месеца. Намењена је деци и њиховим родитељима којима се пружа прилика да сазнају новине из области науке и технике уз помоћ стручњака који раде у музеју и предавача који гостују музеју. О породичним суботама и тајни холограмских слика причају Васил Макаринов и Јордан Јорданов, кустоси музеја.

„Породична субота у музеју је иницијатива коју смо покренули 2014. г. Нудимо различите теме породичном аудиторијуму, родитељима са децом између 6 и 13 година. Теме су повезане са експозицијом музеја као и са развојем науке. Идеја нам је да на атрактиван и приступачан начин упознамо децу са науком и код ње побудимо интересовање за технологије.“

Да ли су музејски радници успели у тој својој мисији и да ли се посетиоци враћају у музеј да би разгледали и научили оно за шта нису имали времена приликом ранијих долазака?
„Имамо тврдо језгро посетилаца које прати садржину нашег сајта и редовно долази на приредбе музеја. Поред домета из области науке које су остварили странци, овде имамо и много бугарских изума. Ми смо изложили и једну од првих експерименталних ампула са германијумом. Ова ампула је стигла у Бугарску захваљујћи једном Бугарину, који је био члан екипе која је открила тај хемијски елеменат.“
А сада да видимо какву тајну крије холограмска слика. Ова технологија се примењује у савременим мониторима. Да ли је Васељена холограм, о томе прича Јордан Јорданов.

„Решили смо да представимо ову тему, јер су деца показивала велико интересовање за њу. Нека од њих желе да завире иза холограмских слика и да виде шта се тамо скрива. Наравно, холографија је прилично сложена и свеобухватна тема, али ми смо се потрудили да је деци представимо на приступачан начин. Она ће се упознати са историјом холографије, како је настала, који су правци у тој области. Деца ће сазнати да свако од нас носи један мали холограм у свом џепу – то су новчанице или лична карта, на којима су присутне мале холограмске слике. Ми им нудимо и један забавни задатак – да помоћу паметног телефона или таблета изуме направу која репродукује холограмске записе.“
Већина Бугара, њих 81,2%, не мисли да је демократија у Бугарској стварна, 78,2% сумња да је транзиција завршена, док 57,6% грађана не верује да у земљи постоји функционална тржишна економија. Ово су показали резултати независног испитивања јавног мњења..
Књига „Историја Бугара у Трговишту“ има за циљ да афирмише идентитет припадника бугарске заједнице у румунском граду Трговишту и да представи њен друштвено-економски и културни развој. Ово је изјавила Лучија Костаке, један од аутора књиге, која је..
Отац Јулијан Ангелов, иако не прихвата да себе назива „апостолом“ или „мисионарем“, за многе управо то јесте – Божији гласник, који проповеда Његову Реч. Рођен у Видинској епархији, у северозападној Бугарској, ступа у чин свештеника и започиње своје..