Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Деценија чланства у ЕУ није довољна бугарској привреди

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Ове године, без много буке и сјаја, Бугарска обележава 10 година од свог приступања ЕУ. Више је разлога за одсуство празничне атмосфере, али је за већину Бугара најважнији тај да се противно масовним очекивањима и надама испоставило да Брисел није нити чаробни штапић који може да најсиромашније људе у Европи – Бугаре одмах претвори у просечне људе, нити штапић који ће поправити ствари и обуставити све глупости и злоупотребе већине владајуће гарнитуре или политичара у опозицији, нити пак фактор, који ће за бугарску индустрију и пољопривреду отворити светле хоризонте и тржишта. Ништа се од ових снова није остварило, али су се ипак неке ствари у земљи десиле, ствари које представљају заиста мали изузетак, због чега и снажно привлаче пажњу. Сада она са сваког аспекта изгледа модернија, али делује и као земља која све више заостаје у развоју водећих индустријских сектора. Не постоји светска "бизнис ранг-листа" на којој Бугарска није на једном од првих места по лошим економским и социјалним показатељима. Изузев суседне Румуније, Бугарска је једина од 28 земаља чланица Уније за коју је и даље на снази мониторинг од стране Брисела. А све то упркос томе што је у оквиру различитих кохезионих програма, ЕУ обезбедила нашој земљи новац у износу од више милијарди евра. Али је тај износ велик само на први поглед – у исто време Бугарска је у буџет ЕУ уплатила милијарде у облику доприноса, а поред тога дала је и више новца за кофинансирање тзв. европских пројеката.

Бугарска привреда је на последњем месту у Европи по продуктивности, као и по плаћању рада, по квалитету и иновативности. И не зато што она жели то него зато што једноставно нема вољу и новац да учини нешто више. Првих година транзиције са тоталитаризма на демократију и тржишну привреду, све што је у индустрији отприлике добро радило, продато је нејасним власницима и то по понижавајуће ниској цени, а они су, упркос свим мерама тадашњих власти успели да их принуде да прогласе банкрот државе због немогућности да она отплаћује своје нагомилане у време комунизма спољне дугове. Економска средства која су била потпуно неупотребљива или једноставно остала без тржишта су полако али сигурно нестала. У ствари, остала је осакаћена привреда са десетак хиљада веома богатих и 7 милиона сиромашних Бугара који би тек схватили да има и страшнијих ствари од сиромаштва – а то су одсуство образовања, квалификације и доброг здравства, које међутим, сада већ коштају скупо.

Поред масовне корупције, ниске квалификације, непобедивог криминала, за Бугаре постоји још један проблем – показало се да су они најгоре плаћени Европљани који немају скоро никакав капитал за инвестиције. Овде се не рачунају на стотине правих палата скоројевића, њихови авиони, јахте и лимузине – све саме ствари које привлаче пажњу чак и имућнијих Европљана. Јесте, има новца, али нема ко и зашто да га уложи у националну привреду, јер је у већини случајева тај новац од кријумчарења, шверца дроге и трговине људима, од злоупотребе власти и трговине утицајем.

Бугарска привреда напредује, али незадовољавајућим темпом. Током 10 година чланства у ЕУ БДП по глави становника је повећан за само 800 евра, док је просечна зарада прошле године износила тек 500 евра.

Бугара је све мање и мање. Два милиона њих је до сада отишло из земље, стопа морталитета је премашила стопу наталитета, бугарско становништво стари и смањује се. Међутим, из кабинета власти ствари не изгледају баш тако - раст БДП наводно је изнад просека за Европу, а буџет за 2016. је завршио у суфициту. Тако је, с тим што просечна пензија у земљи износи 160 евра, месечни рачун за грејање је око 100 евра, а више од 2 милиона Бугара живи испод прага сиромаштва.

Стручњаци и посматрачи сматрају да је десет година мало за акумулирање критичне масе капитала који би генерисао већи раст БДП и побољшао услове живота. Нажалост, нема таквог бугарског капитала, а страни је скептичан и веома опрезан, а још му је и стало до сопствене мобилности, тј. могућности да у случају неповољне ситуације брзо оде из земље.

Ако се процеси у бугарској привреди одвијају као до сада, она ће још дуго остати на периферији великог и стабилног бизниса независно од тога да ли је у или ван ЕУ. Остаје нам да се надамо да ће се наредних 10 година чланства у ЕУ и у Бугарској десити нешто заиста позитивно како за државу, тако и за њене сиромашне грађане.


Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Почиње Међународни сајам технике

Између 24. и 27. септембра, у Пловдиву ће се одржати 79. издање Међународног сајма технике и техничких достигнућа. Форум окупља водеће компаније, иноваторе и стручњаке, а фокус ће као и претходних година бити на технолошком прогресу и одрживом развоју...

објављено 24.9.25. 07.50

Рекордан број радника из трећих земаља добио дозволу за рад

Због недостатка радне снаге, све више бугарских послодаваца увози раднике из иностранства, показују подаци Агенције за запошљавање. Ове године издато је више од 35.000 радних дозвола. „Ова година ће бити рекордна по броју издатих дозвола за рад..

објављено 23.9.25. 08.20

Тракијски универзитет домаћин семинара „Узгој млечних говеда: искуство САД“

Тракијски универзитет у Старој Загори данас је домаћин радног семинара на тему „Узгој млечних говеда: Генетика и економија. Искуство САД,“ саопштила је та високошколска установа. Форум се одржава у организацији представништва Америчког департмента за..

објављено 18.9.25. 07.45