Након десет година чланства у Европској унији бугарски софтверски бизнис је сектор који бележи најбоље резултате у домаћој IT индустрији. О томе сведоче податке независне консултантске компаније CBN Pannoff, Stoytcheff & Co. која од 26 година анализира тржиште информационих и комуникационих технологија код нас.
Чињенице говоре саме за себе: 4.982 радна места у 2006. и 19.755 данас у сфери софтверског пословања (или раст од скоро 300 процената). Та бранша привлачи висококвалификоване и добро плаћене стручњаке. Годишње истраживање Бугарске асоцијације софтверских компанија (БАСКОМ) сведочи да је просечна зарада у сектору четвороструко већа од оне у земљи. Међутим, забележен је незнатан раст запошљавања у сфери, што пак сведочи о проблемима изазваним мањком IT стручњака. Из Асоцијације тврде да је фирмама потребно више од осам недеља за запошљавање одговарајућих кадрова. Међутим, запажа се један други позитиван тренд. Куповна моћ стручњака у тој области – софтверских архитеката, софтверских програмера и менаџера пројеката – у појединим случајевима већ је једнака, а у другим чак већа од оне њихових колега у државама каква је, на пример, Велика Британија.
Фактор „приходи“ употпуњује слику: 139,4 милона евра у 2006. у односу на 1 милијарду и 20 милиона евра у 2016 (што сведочи о расту од више од 600 процената) за домаћи софтверски бизнис.
IT стручњаци чине 85% свих запослених у бранши. Једна трећина њих су жене. Преко 90% радних места заузимају млади људи испод 35 година старости.
Ако се сачува темпо раста прихода у тој сфери, претпоставља се да ће након четири године, а наиме 2021., они достићи 4,5% БДП-а, што ће је сврстати међу најкрупније индустрије у земљи.
Дакле, десет година после приступања Бугарске Европској унији биланс сведочи о томе да индустрија софтвера има стабилне позиције у економији, иде уверено напред и међу најодрживијим је у Бугарској.
Превод: Александра Ливен
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..