Након десет година чланства у Европској унији бугарски софтверски бизнис је сектор који бележи најбоље резултате у домаћој IT индустрији. О томе сведоче податке независне консултантске компаније CBN Pannoff, Stoytcheff & Co. која од 26 година анализира тржиште информационих и комуникационих технологија код нас.
Чињенице говоре саме за себе: 4.982 радна места у 2006. и 19.755 данас у сфери софтверског пословања (или раст од скоро 300 процената). Та бранша привлачи висококвалификоване и добро плаћене стручњаке. Годишње истраживање Бугарске асоцијације софтверских компанија (БАСКОМ) сведочи да је просечна зарада у сектору четвороструко већа од оне у земљи. Међутим, забележен је незнатан раст запошљавања у сфери, што пак сведочи о проблемима изазваним мањком IT стручњака. Из Асоцијације тврде да је фирмама потребно више од осам недеља за запошљавање одговарајућих кадрова. Међутим, запажа се један други позитиван тренд. Куповна моћ стручњака у тој области – софтверских архитеката, софтверских програмера и менаџера пројеката – у појединим случајевима већ је једнака, а у другим чак већа од оне њихових колега у државама каква је, на пример, Велика Британија.
Фактор „приходи“ употпуњује слику: 139,4 милона евра у 2006. у односу на 1 милијарду и 20 милиона евра у 2016 (што сведочи о расту од више од 600 процената) за домаћи софтверски бизнис.
IT стручњаци чине 85% свих запослених у бранши. Једна трећина њих су жене. Преко 90% радних места заузимају млади људи испод 35 година старости.
Ако се сачува темпо раста прихода у тој сфери, претпоставља се да ће након четири године, а наиме 2021., они достићи 4,5% БДП-а, што ће је сврстати међу најкрупније индустрије у земљи.
Дакле, десет година после приступања Бугарске Европској унији биланс сведочи о томе да индустрија софтвера има стабилне позиције у економији, иде уверено напред и међу најодрживијим је у Бугарској.
Превод: Александра Ливен
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..