Недавно је новинарски тим из највеће француске јавне телевизије – Франс 2 снимио репортаже о бугарским кројачким предузећима – добављачима одеће за светске брендове и о Банском као конкурентном скијашком центру на европском тржишту. Поводом репортаже о шваљама на друштвеним мрежама се разгорела жучна дискусија о томе да ли су запослени у кројачкој индустрији земље у стању да бране своја радна права и да ли је истина да је Бугарска кројачки погон Европе. Додуше вредност извоза овог сектора се пре две године вратио на нивое отпре кризе и износи око 1,8 милијарде евра годишње. Током посета кројачким предузећима француски новинари су сазнали такође да је у великим фабрикама производња неких светских брендова започела још у 70-им годинама прошлог века.

Утисци које су француске колеге стекле у Бугарској много су шири од онога што је успело ући у репортаже које су морале испоштовати максимално трајање од три минута.

„Зовем се Камиј Гитен и овде сам учествовала у снимању две поменуте репортаже. Обишли смо велике погоне за шивење луксузне одеће. Као незаборавни доживљај ће ми остати у памћењу посета код шивачица које су радиле од куће – тешка је то прича, а њихове речи пред камером делују толико снажно да им се нема шта додати. Мислим да смо обавили добар посао.“

Да ли би сниматељ Фабијен Фужер пробао да помоћу речи опише оно што је стало у кадар?

„Оно што ми се урезало у памћење је приказ руку које за светске купце из високе моде производе мале серије луксузних одевних предмета, то су руке које пришивају мале етикете, слабо зарађују, а оно што су произвеле продаје се за велике паре – управо због те етикете. Иначе најјаче су ме импресионирали фасцинантни призори планине изнад Банског, време је било лепо и све је ишло по плану...“ док се није догодио инцидент. Фабијен је пао на лед на паркингу испод жичаре, камера се покварила, а овај случај је опет поставио питање о неуклоњеном леду и снегу са тротоара у малом граду чија се популација зими удвостручава“.

На жалост инцидент се догодио и са новинарком Камиј која се стропоштала низ степенице у хотелу зато што се није упалила ноћна расвета, па је питамо да ли би се упркос томе вратила да скија о свом трошку на стазама изнад Банског:

„Да, свакако и не само зато што сам скијашица – категорична је Камиј. Ипак нећу остати недељу дана, јер стаза није толико много, а и ово одмаралиште би више пријало младима – пуно је барова и ноћних локала. Француске породице не преферирају боравак у хотелу, више воле да изнајме стан. Моје лично мишљење је да је Банско добро место за скијашки одмор од 3-4 дана.“

Занимљиво је да ли би после репортаже о кројачкој индустрији Фабијен купио фармерке познатог бренда, произведене у Бугарској.

„У најмању руку сваки пут када видим брендирану одећу више ћу размислити. С једне стране вероватно ћу се уздржати да такав одевни предмет купим јер ћу се присетити тих „анонимних руку“ о којима сам већ говорио, али с друге стране знаћу поуздано да има и произвођача квалитетне одеће који се, како смо видели, добро односе према својим радницима, тако да је тешко дати једнозначан одговор.“

После таквог кратког понирања у атмосферу Бугарске, шта се у представама колега из ТВ Франс-2 променило о њој?

Камиј каже да за разлику од уврежене представе о Бугарској као земљи јефтиних радника, Банско оставља потпуно различит утисак – овде ствари нису low cost. Њено најзначајније лично откриће јесте то што Бугари негују и чувају своје традиције: „Замишљала сам Бугарску као прирепак Русије, а њене људе као намргођене и нерасположене, али нисам била у праву – открила сам њихову топлину и приврженост традиционалној култури“, признаје Камиј.

Фабијен каже да би врло радо обишао јужну Бугарску и упознао њене лепоте – долине, шуме, а још би уживао у овдашњој храни, то су „једноставна јела, здрава и укусна каква би се допала мојим пријатељима“, закључује он.