„Лечи тело и душу али помажи и сиромашнима и слабима“ – то је мисија лекара, сматра доктор Христо Алексијев. Већ 37 година хирург живи и ради у Немачкој. Поред свог лекарског рада он се посветио и добротворним циљевима један од којих је да помаже прихватилиштима за напуштену децу и сиромашне у Новом хану и селу Јакимову која је отворио отац Иван. Пријатељство двојице мушкараца почело је пре десетак година, а Алексијев никада неће заборавити њихов први сусрет. Његова супруга је преживела тешки саобраћајни удес. То га је натерало да преиспита свој живот и да почне донирати и помагати људима у невољи. Једног дана је од свог брата чуо за оца Ивана из Новог хана и његову мисију да помаже људима. Рад и напори оца су га импресионирали и он је допутовао у Бугарску да би се лично са њим упознао.
Тренутно Алексијев руководи сопственим медицинским центром у Хамбургу, али је дуге године радио у различитим католичким и евангелистичким болницама у Немачкој. Зато и избор да помогне оцу Ивану није случајан – за њега је социјална мисија хришћанских цркава сасвим нормална ствар. Доктор је одлучио да може помоћи изградњи медицинског центра у једном од прихватилишта оца Ивана у Новом хану или у селу Јакимову. Идеја се није остварила у Новом хану из разлога што је 2011. године утврђено да су неки објекти тамо у својини оца Ивана бесправно подигнути и треба да буду срушени. Касније је одлука о рушењу објеката укинута али је могућност да бескућници остану без крова над главом приморала оца да потражи трајно решење проблема. Тако се обрео у селу Јакимову где је купио 35 кућа како би имао могућност да људима у невољи пружи смештај. Тако се за пројекат доктора Алексијева појавила нова нада. Ево која је његова жеља:
Циљ је да се тамо лече и људи који нису здравствено осигурани. Из мојих посета тамо сам схватио да је то један од немалих проблема у региону. Стекао сам утисак да и тим људима треба обезбедити медицинску помоћ. С једне стране, користићемо приходе од пацијената који су здравствено осигурани /по клиничким путевима/, а с друге – рачунаћемо и на помоћ и створићемо материјалну базу која ће се на лицу места користити у зависности од потреба, уз минималне текуће трошкове.
Како ће се све то реализовати?
Планирамо да пројекат остваримо у три фазе. Прво ћемо направити поликлинику са четири ординације. Једна ће бити за лекара опште праксе, друга - гинеколошка, трећа – за очне болести, а четврта – стоматолошка. Колегама које ће тамо радити као лекари опште праксе биће поверен и менаџмент установе, а такође и контакт са специјалистима. Радиће хонорарно, а долазиће из Лома или Монтане. Договорићемо се о висини накнаде да би их она мотивисала да се посвете овој племенитој ствари. Надамо се да ћемо прву фазу реализовати до ове јесени. У другој фази бисмо хтели да направимо дневну клинику са хируршком салом, просторијом за стерилизацију и припрему хируршких инструмената, као и да обезбедимо лежајеве за болнички боравак до три дана. Хтели бисмо да обезбедимо и апаратуру за рендгенску дијагностику на лицу места. Циљ је да се у овој установи врше и планирани хируршки захвати. У њој се за сада неће пружати хитна медицинска помоћ.
Прича оца Ивана је достигла до великог броја људи у Немачкој захваљујући добротворним кампањама у организацији доктора Алексијева. Чињеница да отац не дели људе којима је потребна помоћ по вери, етничкој припадности или образовању и сви живе сложно је силно импресионирала Немце, јер су за њих солидарност и тежња направити нешто сам, без значајне државне помоћи, две посебно важне ствари за које вреди борити се.
Превод: Албена Џерманова
Град Русе постао је богатији за један импресиван архитектонски објекат – најдужи дрвени пешачки мост у Бугарској. Мост, укупне дужине 28 метара, свечано је отворен крајем 2024. године у шумском парку Липник. Опремљен је модерним стакленим оградама ,..
Најпопуларнија имена у Бугарској у 2024. години била су Георги (140.818) и Марија (100.651), показују подаци Националног завода за статистику. Следе их имена Иван и Иванка, а затим Димитар и Елена. Када су у питању новорођенчад, прошле године..
Ружичасти фламинго се сматрао егзотичном врстом за Бугарску, али већ неколико година језера око Бургаса станишта су читавих колонија ових птица. Тренутно више од 450 јединки насељава влажна подручја Бургаса. Орнитолози кажу да егзотичним птицама..
Часовник луткарског позоришта у Старој Загори већ 48 година представља један од најпрепознатљивијих симбола града. Пуштен је у рад 1977. године и једини..
Према речима доцента Ангела Кунчева, главног државног санитарног инспектора, почетак епидемије грипа већ је евидентан, са 11% позитивних узорака. „Сезона..