ЕУ води своје корене од Европске економске заједнице коју је првобитно успоставило шест европских држава, али се касније проширила многим новим чланицама, а данас је суочена са таласом скепсе који чак доводи у питање њен опстанак. То нас подстиче да опет размислимо о заједничким циљевима и вредностима: шта нам сада даје ЕУ и какву будућност Уније заговарамо? И конкретније какву улогу могу имати Француска и Бугарска у обнављању ЕУ?

Француски институт у Бугарској организује у сарадњи са Центром за културу и дебате „Црвена кућа“, БНР и неким другим партнерима серију дискусија под насловом „Наша Европа: какву Европу желимо ми?“ Оне ће се одржавати једном месечно током целе 2017. Први учесник из Француске је Доминик Волтон (Dominique Wolton), руководилац научних истраживања код француског Националног центра за научна истраживања у области комуникација, стручњак за медије, јавне односе и политичке комуникације, утемељивач и директор академског издања „Хермес“ (Hermès).

Ево шта је он изјавио специјално за Радио Бугарска.

„Припадам оним европским интелектуалцима који мисле да је пројекат о успостављању ЕУнајвећа мирољубива и демократска утопија која је икад створена у историји. ЕУ је данас у својој 60-ој години – па то је толико мало у поређењуса целокупном историјом човечанства, али истовремено је подужи период у односу на људски век. Од краја Другог светског рата наовамо постоје два велика политичка пројекта – то је оснивање УН, једине политичке организације која је апсолутно нужна свету, и Европска унија. Европљани су демонстрирали невероватан мазохизам успостављајући највећу политичку, демократску и мирољубиву утопију. Број држава-чланица се стално мења, било нас је 6, онда - 15, доста касније већ 28, а могуће је да нас буде и више.То је нешто што остали свет никад није видео, а ми се тиме не поносимо. Сваке друге године, ми, Европљани, наговештавамо смрт Европе. Морамо стално подсећати да за оснивање ЕУ и њену моћ има два разлога. Први – никад више рата међу нама.У ХХвеку Европа је у ратовима дала 100 милиона жртава.Сав се најежим само кад то поменем.А други разлог је борба против комунизма. 1990. г. том политичком систему је учињен крај. Шта се догодило даље, могли смо да станемо на овоме. Геније Европљана испољио се у томе што су они решили да наставе европски пројекат на основу демократије и проширења.И уместо да кажемо да смо добили битку, да смо утемељили демократију на већем простору и почели проширење, ми стално кукамо. Додуше, има малих и сиромашних земаља, има и таквих које су велике и богате, али се истовремено поштује принцип  солидарности, чиме је Европа постала пример“– наглашава г. Волтон.

У Европи живи 500 милиона људи, говори се 26 језика, то је заједница са богатом историјом, културом, развијеном науком и технологијама. Упркос тешкоћама на које наилазимо у свом развоју, морамо да научимо да живимо заједно.

Дали то нам успева и да ли треба да се Европа развија у две брзине?

„Геније Европе је предвидео да у том политичком пројекту у будуће коегзистирају мале и велике земље. Било би трагична грешка ако Европа настави свој пут у две брзине.Било би лицемерно рећи Европа моћних с једне и Европа слабих с друге стране. Мали народ је исто толико важан, колико и велики.Навешћу као пример Декларацију Унеска од 2012. г., потписану у Паризу које се већ скоро нико и не сећа.У тој декларацији се признаје равноправност језика, културе и религије у целом свету. Истини за вољу, ниједна земља не поштује ту декларацију, али идеја о равноправности ипак постоји. Ако желимо да спасимо Европу и идеју о мирољубивој коегзистенцији, онда морамо рећи да у Европи има малих, средњих и великих нација и да су све оне потребне. Интелигенција народа огледа се у његовој историји“– истиче француски научни истраживач.

Г. Волтон је посебну пажњу обратио на језичку комуникацију која се по њему не исцрпљује употребом 300 речи на енглеском. Она тражи унапређење преводилачких вештина. Европа би требало да буде постојбина преводилачке индустрије, а такође је неопходно реализовати пројекте везане за науку, саобраћај, туризам и технику. “Ми, Европљани морамо бити свесни да се глобализација и информационе технологије развијају веома брзо, па се зато комуникацији мора посветити нужна пажња…Ако ми у Европи престанемо да се узајамно поштујемо и да комуницирамо, доћи ће крај европској породици“ – рекао је у закључку Доминик Волтон.

Превод: Ана Андрејева