Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сећање на велику певачицу Натку Караџову

БНР Новини
Фотографија: архива

Натка Караџова је остала запамћена по свом јединственом гласу и песмама „Драгана и славуј,“ „Славуј ми пева,“ које су постале њен заштитни знак, као и по квартету „Славуј“ чији је оснивач она. Њено име се издваја од имена осталих легендарних бугарских певача који такође важе за једне од најбољих интерпретатора народне музике.



Натка Караџова је рођена у селу Три водици, област Пазарџик. Потомак је старе музичке фамилије у којој су сви певали, а народне песме су пратиле свакодневицу и празнике на селу. Године 1952. је на фестивалу аматерског уметничког стваралаштва у граду Пловдиву тада 15-годишњу Натку приметио композитор Филип Кутев, оснивач и руководилац фолклорног ансамбла који је назван по његовом имену. Годину дана касније је Натка Караџова постала члан састава са којим је наступала четири деценије. Звездани тренутак своје каријере је Натка Караџова доживела када се 1979. године њена песма „Заблејало ми јагње“ три месеца вртела у емисији Би би Сија – Лондон. Интересовање је било толико велико да је убрзо уследило издавање грамофонске плоче „Блејући балкански јагањци“ која садржи две песме, једна од којих је популарни снимак. Певачица је имала бројне наступе и турнеје у земљи и иностранству. Њена песма „Пиленце пева“ је укључена у уџбенике у Јапану и деца је уче на часовима музике. Натка Караџова је као њихова солисткиња увелико допринела успесима хорова „Космички гласови“ и „Велики бугарски гласови.“ Караџова је добитник најпрестижнијих државних одликовања „Ћирило и Методије,“ „Стара планина,“ а исто тако и награда „Златно перо,“ „Нестинарка“  и др. У марту ове године обележавамо 80. рођендан истакнуте певачице.

Уочи једног од концерата одржаних на Бугарском националном радију Светла Караџова, ћерка славне интерпретаторке је рекла:

„За мене је прослава њеног 80. рођендана празник бугарског духа, бугарског фолклора. Треба да се прича о њој и њеној генерацији – о певачицама које су по први пут извеле бугарску традиционалну музику на свим престижним сценама. Ово је једна велика мисија. Оне су имале таленат, али и прилику, шансу да то учине. Моја мајка је увек говорила како је бугарски фолклор као храм. Храм у који треба крочити са поштовањем према мудрости нашег народа. Треба да се пажљиво опходимо према њему. Она је још говорила: „Мораш бити добар човек, јер лоши постају ружни.“ Доброта се види на људском лицу. И тај њен осмех са којим се обраћала људима као да је хтео да ми покаже да је доброта најјаче оружје. Она је са љубављу основала једну мини заједницу – мислим на квартет „Славуј.“ Некада је Филип Кутев говорио како не може свако да буде добар у камерном извођењу. Потребан ти је прецизан слух, пуно дисциплине, брзо учење одређеног комада. Али је она била особа која је имала све те особине. Са великим задовољством и одговорношћу настављам мисију квартета „Славуј.“ Публици поновно представљамо њене песме које је обрадио Филип Кутев. Наставићемо и са песмама Красимира Кјуркчијског, Стефана Драгостинова, Коста Колева. Многи од концерата које ћемо одржати ове године посвећени су њој. Тренутно радимо са бугарским извођачима поп музике за евентуалне будуће наступе. Улажемо пуно труда и напора како бисмо реализовали пројекат „Музика за тргове“ који укључује летње концерте посвећене прослави 80. рођендана Натке Караџове,“ рекла је Светла Караџова.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20

На Ивањдан биљке и вода добијају магичну моћ

Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..

објављено 24.6.24. 09.05

Пловдив позива љубитеље заборављених заната да посете градски Етнографски музеј

Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..

објављено 23.6.24. 09.10