Обимном изложбом Георгија Железарова Градска ликовна галерија Софије обележава 120 година од његовог рођења. Галеристи приказују дела у различитим техникама: уље на платну, графика, цртежи, ескизе. Нису је случајно насловили „Између Алжира и Софије у тражењу светлости”. А млади Железаров је у ствари сањао да упозна Египат…

Ево шта каже Станислава Николова, куратор експозиције:

„Георги Железаров је у два наврата поднео захтев за визу за улазак у Египат, али му је издавање такве обадва пута одбијено. Успео је међутим да набави визу за Алжир. Тамо је брзо нашао посао као цртач дезена у једној релативно престижној установи. Зарађивао је добре паре, није му било тешко да се издржава. Истовремено је имао могућност да се, како он каже, бави чистом уметношћу. У периоду између 1926. и 1928. године израстао је у значајног сликара. То се огледа у делима из његовог Алжирског циклуса. Ваља истаћи да је ово први циклус у бугарској уметности који представља Северну Африку. Сижеи и теме на занимљив начин осликавају свакодневни живот у тој егзотичној оријенталној земљи. У годинама после повратка из Алжира 1928. године, Железаров је наставио да слика, а његова дела укључују посебан доживљај боја и облика. То је нарочито видно на платнима урађеним одмах по његовом повратку у Бугарску. Почео је да експериментише у области сликарства, радио је интензивно и 1941. године приредио другу самосталну изложбу, прву у Софији. Она је доживела сјајан успех, кнегињи Евдокији – сестри бугарског цара Бориса Трећег, његова уметност се јако допала и из царског двора су купили неколико платна. Али после 1944. г. (када је у Бугарској успостављен тоталитарни режим) Железаров се постепено повукао из уметничког живота. Кажем из уметничког живота, јер он никад није престао да слика све до саме смрти 1982. Али своја дела није приказивао, нити продавао.”

Које су његове омиљене теме?

„Занимљиво је што је он јако волео да слика сеоске сцене и мотиве, људе при свакодневном послу и одмору као и животиње. На изложби има доста дела на којима су приказане овце, козе, свиње, али и таквих на којима се могу видети животиње, сликане у зоолошким вртовима које је посећивао. У породичном архиву је сачуван огроман број приказа са анималистичким мотивима, који показују да је Железаров стварно осећао велико задовољство када посматра понашање животиња. Знатан део његовог стваралаштва посвећен је цвећу.”

Уосталом он не слика мртву природу са цвећем, него цвеће у његовом природном станишту – на стрмим литицама, у шуми или у саксији. Тиме је он на платну приказао своју лирску душу.