Глобално загревање, прекомерно загађивање, урбанизација и људске активности главни су узроци проблема са животном околином у светским размерама. Због тога сваке године се покрећу бројне иницијативе за заштиту природе које нас подсећају колико је она важна за опстанак човечанства. Једна од њих насловљена је „Час Земље“. Одржава се сваке последње суботе марта, тако да на један сат – од 20.30 до 21.30 – свако ко жели може да угаси светла у име једне чисте и хармоничне планете. Апел који учесници упућују сваке године је различит. 2017. он гласи: „Угаси светла, отвори очи за планету“.
Шта то значи и да ли смо постали забринутији за еколошке промене и проблеме чији смо и ми део? На ово питање одговара стручњак за климу Георги Стефанов из WWF-а:
- Категорично „да“ и то је видно из масовног учешћа Бугара у иницијативи „Час Земље“, као уосталом и из наших редовних социолошких истраживања. Дивно је да је очување природе важно за бугарску јавност. Ми желимо да се поштује закон. Оно што очекују људи од нас јесте популарисање проблема и примена решења која омогућују успостављање баланса у очувању природе, економски просперитет, стабилност, еколошко образовање. Промене у клими које су већ 10 година основни акценат кампање, управо су тај глобални проблем, који доводи све ситније проблеме какви су сеча шума, загађење тла, уништавање воде, под заједнички именитељ. На крају крајева ми угрожавамо планету и њену могућност да даје људима све те ресурсе, за које смо увек сматрали да су безгранични, неисцрпљиви и бесплатни. Међутим, сада је већ јасно да то уопште није тако. Ресурси су ограничени и могућности екосистема уопште нису бескрајни. Уколико сами не уложимо напоре на њиховом очувању, деца и сви ми ћемо остати без воде, ваздуха, хране и свих осталих ресурса које добијамо од планете Земље.
Према Георгију Стефанову, последњих 10 година се посматра значајна промена у начину на који говоримо о еколошким проблемима. Донедавно тема о очувању животне средине није била на дневном реду друштва, али данас гледамо на те проблеме озбиљније. И посебно медији. „Зелену“ тему не мимоилазе ни партије у својим предизборним платформама, али да ли ће се њихова обећања реализовати, сазнаћемо касније.
Идеја о иницијативи „Час Земље“ родила се 2007. године у Аустралији. За 10 година захваљујући тој и другим манифестацијама заштитника природе, обновљено је на десетине хектара шуме у Грузији, Руска Дума је усвојила измене Закона о заштити животне средине које се односе на рударство и вађење нафте и гаса, а у Парагвају је продужен мораториј на искоришћавање шума као мера у циљу спречавања дефорестације. Шта ће се преокренути у Бугарској, предстоји да видимо.
Бугарска бележи позитиван демографски тренд: више људи се враћа из иностранства или досељава из других земаља Европске уније него што је напушта. Ову охрабрујућу вест пренео је Георги Парванов, експерт за људске ресурсе и члан Бугарске конфедерације..
Производња грамофонских плоча у Бугарској престала је 1994. године, када је затворена фабрика „Балкантон“. Међутим, овај проблем постаће прошлост 2025. године отварањем прве фабрике плоча у земљи, која ће бити једина такве врсте на Балкану, потврдио је..
Ове године, уместо традиционалних ватромета који изазивају стрес код људи и животиња, Софија ће приредити спектакуларни светлосни шоу, саопштила је Градска управа. Светлосни спектакл, који ће бити део празничног концерта на Тргу кнеза Александра..
Часовник луткарског позоришта у Старој Загори већ 48 година представља један од најпрепознатљивијих симбола града. Пуштен је у рад 1977. године и једини..
Према речима доцента Ангела Кунчева, главног државног санитарног инспектора, почетак епидемије грипа већ је евидентан, са 11% позитивних узорака. „Сезона..