Да би човек био успешан у космополитском граду попут Њујорка он мора да буде бољи од најбољих из целог света и да их у фер такмичењу победи. А када услед бројних и упорних тренинга човек има снажан такмичарски дух, ништа му дуго не преостаје него да у том такмичењу да све од себе.

Када је пре неколико деценија Силвија Тасева отпутовала у Њујорк  на одмор ни на ум јој није падало да ће сасвим ускоро јурити за америчким сном. Али ју је тај луди, ужурбани живот толико занео да је она пожелела да остане тамо.

Због „робијашког режима“ који је за наше такмичарке у ритмичкој гимнастици увела тренерка Нешка Робева, у којем је протекло детињство Силвије, она више није хтела да чује за ритмичку гимнастику. Међутим, судбина ју је опет „спојила“ са некадашњом ноћном мором – али је овог пута Силвина улога била другачија – она је имала прилику да промени сурови режим тренинга из времена када је она била такмичарка у ритмичкој гимнастици. Прошло је више година док је Силвија схватила да као тренер не може да ове строге методе рада које су се примењивале код нас, намеће у туђој земљи. И успела је да придобије поштовање својих гимнастичарки придржавајући се максиме „Шта дајеш, то и добијаш”.

Након што је успела да припреми америчке девојке за ритмичку гимнастику на највишем нивоу и да повећа квалитет репрезентације Порторика, Силвија је остварила свој сан.

У лето 2016. године најзад сам успела да отворим свој клуб ритмичке гимнастике у Њујорку – срећна је Силвија Тасева. – А то је стварно велика победа јер живим у граду у којем није лако успети. На самом почетку имала сам неколико гимнастичарки, а ево сада их је преко 40. Веома сам срећна што већ имам и неколико деце из Бугарске – о томе сам током моје 12-годишње тренерске праксе увек сањала и признајем да сам веома поносна. Ова деца се неће вратити у Бугарску, али ћу покушати да и ја допринесем да она никад не изгубе везу са својом домовином тако што ћу их научити ономе чему су некада мене научили.

Осим што је успешна ритмичарка и тренерка – петоструки републички шампион, добитник златне медаље светског клупског првенства и бронзане медаље са Европског првенства, Силвија е шармантна девојка која има и награде са такмичења лепоте. На њима ју је приметио дизајнер и продуцент Недеље високе моде у Њујорку Андре Акино и позвао је да представи свој ритмичарски шоу програм. Она је била једина Бугарка која је оваквим програмом учествовала на том престижном форуму. У ствари, Силвија је први пут срела велику звезду управо као тренер.

Све је почело када се Лола (Лурдес – ћерка Мадоне) појавила у пратњи свог обезбеђења и своје дадиље – сећа се Силвија Тасева. - Чак првих дана нисмо били сигурни да је то заиста она, јер је све требало да буде инкогнито. Али једном су у салу у којој смо имали шоу-програм дошли и родитељи – наравно, дошла је и Мадона.  Тада сам имала прилику да је упознам. Од Лоле сам научила пуно ствари о музичкој икони и била сам импресионирана чињеницом да је она, у ствари, веома захтевна, па чак би се могло рећи и строга, према својој ћерки.

Тренутно Силвија се осећа оствареном и не зна да ли ће се једног дана вратити у Бугарску, као и да ли ће се сада уклопити у своје некадашње окружење јер ју је живот у Њујорку променио.

Сада сам отворенија према свету, не постављам себи границе и не затварам очи пред стварима које ми се не допадају – каже Силвија Тасева. – Није ми важно шта људи очекују од мене – радим све како знам и желим. Осим тога, осећам се слободнијом, више нисам толико повучена у свој свет, нисам толико стидљива.

Превод: Албена Џерманова