Технолошка револуција, економска криза и растућа улога социјалних мрежа су међу главним изазовима са којима се суочавају традиционални медији. Да би подстакао дијалог у вези са овом темом Медијски програм за Југоисточну Европу Фондације „Конрад Аденауер” је 28. марта у Софији организовао Међународну конференцију на којој су учествовали новинари, научници, представници медија и институција 12 држава. Повод је била презентација истраживања модерног новинарског образовања у којем је учествовао 531 студент из Бугарске, Румуније, Србије, Хрватске и Албаније.
Већ десет година Медијски програм подржава независно и квалитетно новинарство у Југоисточној Европи као важну претпоставку за развој демократије у региону. Више о истраживању испричао нам је директор тог програма Кристијан Шпар:
„Новинарско образовање у Југоисточној Европи стиче се углавном на универзитетима који су, међутим, фокусирани на теорију. Спровели смо истраживање међу студентима из региона и они су јасно изјавили да им је потребно више практичне наставе и техничке опреме за медијску обуку. То је изазов за универзитете, па и не само за њих. Потребан нам је снажнији дијалог међу универзитетима, медијима и владама како бисмо реформисали образовање из области новинарства.”
Истраживање показују тенденцију феминизације новинарске професије. Који су други важни закључци спроведеног истраживања сазнајемо од менаџера за комуникације Медијског програма и уредника издања Мануеле Златеве:
„Занимљив резултат је што 34% испитаника жели да студира новинарство јер је то њихова сањана професија. Исти је проценат оних који студирају новинарство да би се ангажовали политичким темама и темама од друштвеног значаја. Другим речима, имамо доста идеалистичку представу о новинарској професији. С друге стране, на питање да ли желе да остану да раде у тој сфери, 50% испитаних студената одговара да би више волели да се професионално остваре у сфери ПР-а или тамо где им се укаже прилика за запошљавање. Што се тиче Бугарске - 60% студената жели да остане у овој професији што јесте добар резултат у односу на остале земље у региону.”
Често студенти много боље од својих предавача познају нове технологије, али задатак предавача је да их науче високим професионалним стандардима којих све чешће нема у савременом “copy/paste” новинарству. Према др Јонили Годоле са Универзитета у Тирани, за регион је карактеристично мало медијско тржиште које се, међутим, динамичније развија.
„Број регистрованих електронских медија у Албанији тренутно премашује 250. То на први поглед изгледа добро, али забрињава њихов целокупан квалитет и одсуство новинарског професионализма. Не смемо заборавити да ми нисмо имали традицију правог медијског окружења. Медији су морали да се брзо прилагоде новом систему и својој новој улози посредника између политике, бизниса и друштва.”
Ево шта је за наш радио изјавио проф. Мирољуб Радојковић са Универзитета у Београду:
Фотографије: kas.de
Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..