У Националном археолошком музеју у Софији приређене су две нове изложбе. Једна приказује златне предмете из збирке Музеја историје уметности у Бечу, откопане у Великом Сент Миклошу, а друга је под насловом „Паганска Бугарска. Власт и друштво”. У главном граду Аустрије у марту пак је отворена експозиција из Бугарске – „Прво злато. Ада тепе – најдревнији рудник злата у Европи”, која ће потрајати до 25. јуна. Ова размена је плод трогодишњег уговора, закљученог између Националног археолошког института са музејем Бугарске академије наука и Института за европску и оријенталну археологију Аустријске академије наука.

„Пре свега желим да истакнем да имамо одличне партнерске односе са нашим колегама из Аустрије – каже доц. Људмил Вагалински, директор Националног археолошког института са музејем. – Љубазан гест према нама је пружена могућност да у Софији прикажемо златно благо из Великог Сент Миклоша. Оно је амблематско за Средњи век не само зато  што је једно од највећих златних блага из те епохе већ и зато што обилује драгоценим подацима о том периоду. У питању су седми, осми и девети век. Уосталом оно никада није у целини приказивано ван Беча и Будимпеште, дакле ван предела бившег Хабсбуршког царства.”

Према речима доц. Вагалинског постоје различита мишљења о пореклу тог блага – није још утврђено да ли се оно везује за културу Протобугара или Авара... Битно је што његови артефакти омогућују да се боље упознамо са Средњим веком, у коме су корени бугарске државе. Није случајно што је друга изложба насловљена „Паганска Бугарска: власт и друштво”.

Ево како куратор са бугарске стране др Галина Грозданова представља златно благо из Великог Сент Миклоша и његов каталог:

„То је највеће благо из  раног Средњег века – обухвата 23 златне посуде тежине око 10 килограма. Јединствено је како по разноликости врста посуда тако и по њиховом облику. Одликује се прецизном и сложеном техником израде, интересантним композицијама у којима су приказане људске фигуре, митолошки сижеи и фантастичне животиње. 15 посуда је са натписима и рунама. Неки од њих нису до краја дешифровани. Зашто је ово благо овде? Зато што је оно веома популарно у Бугарској захваљујући плејади домаћих научника који су га истраживали. То је збирка позната већ скоро 200 година, којој је посвећено више од 100 публикација у научној и популарној литератури.”

Шта ново можемо рећи о садашњој експозицији? Новина је што у каталогу присуствују детаљне анотације које представљају најновија истраживања чувеног златног посуђа.

Више појединости од куратора са аустријске стране дра Георга Платнера:

„Данас претпостављамо да је реч о три групе посуда, које су израђене у току једног-једног и по столећа. Прикази на посуђу су стварно необични и асоцирају на неке елементе из античке епохе, рецимо на културу Сасанидског царства, на античку грчку и римску културу. Наравно, настаје питање ко су били ти људи који су имали приступ таквим мотивима и ликовима.”

Занимљиво је што на неким посудама има и хришћанских симбола какви су на пример крстови. Исто као и натписа на грчком, као и на једном другом језику који још није дешифрован, истиче Георг Платнер.

Што се друге изложбе тиче – „Паганска Бугарска: Власт и друштво”, она прича о периоду у којем је прикупљано благо, а то је било неких стотинак година које осликавају социјалну структуру раних средњовековних друштава, наглашава Галина Грозданова. У Средњем и Доњем Подунављу у то доба постојале су две основне велике силе – Бугарска и Аварски каганат. Приказујући артефакте, организатори експозиције истражују бугарско друштво у том периоду, упоређују културу народа и бугарског племства.

Превод: Ана Андрејева