Можете ли да замислите енглеску краљицу без њеног шешира, омиљеног аксесоара који је за њу постао обавезан? Овим реквизитом она не само што допуњује своје тоалете већ и на неки начин ствара алузију на краљевску круну коју су њени преци вековима носили приликом изласка пред народ. Данас шешири поново доживљавају свој препород, а служе не само као заштита од хладноће, сунца и ветра. Шешири су идеална прилика да искажемо своју креативност и будемо у тренду. Шешир може да буде израђен од различитих материјала, дезена и облика, дакле, он може да буде кокетни, фамозни, строги, свечани, изазовни, апсурдни. Битно је да вам буде по мери и добро пристаје уз ваш тоалет.
„Људи који носе шешире су пуни самопоуздања. Овим аксесоаром они као да кажу: то сам ја, видите ме, запамтите ме,“ биле су речи познатог америчког стилисте који подсећа да је шешир свој процват у Европи доживео почетком 20. века. У то време су слободоумне жене створиле култ кратке косе која је, са своје стране, тражила једноставније моделе шешира или мале шешире чистих линија. Што се тиче шешира украшених тракама, цвећем, перјем и накитом, данас их можете носити на башта журкама, свадбама и коњским тркама. Атрактивни шешири се обично приказују на парадама, а ове године је по први пут организована слична парада и у Софији. Поворка ће кренути у суботу, 22. априла, булеваром „Витоша,“ а крајње одредиште је трг „Бански“ испред зграде Регионалног историјског музеја у престоници. На челу поворке гости и становници града ће имати прилику да виде дела најпознатијих мајстора шеширџија у Бугарској – Ирине Сардареве и њеног сина Георгија.
Први модерни шешири су се у Софији појавили успостављањем световног грађанског друштва у првим годинама након Ослобођења од Турака. У том периоду је европска мода ушла у Бугарску. У Софији је отворено 18 шеширџијских радњи, у Русеу их је било 35, а у Варни – 12, причају стручњаци из музеја. Године 1946. је изашао закон о спречавању незаконитог богаћења под чији су удар потпали не само банкари него и шеширџије пошто је њихов рад сматран „буржујским злом.“
„Хоћу да сваку жену натерам да помоћу шешира створи другачију визију,“ каже позната дизајнерка Ирина Сардарева. По њеним речима, то ће им причинити велико задовољство, па макар само на дан. У паради може да учествује свако ко пожели, без правила и пропозиција. Сваки шешир је добродошао, без обзира на то да ли је јефтин, извађен из старе шкриње или сте га својеручно израдили. „Немојте заборавити на цвеће, перје, траке и накит. Не плашите се експериментисања,“ саветује нам Ирина Сардарева и додаје:
„Ово је празник пролећа, новог почетка, наде, младости и промене. У осталим земљама је ово улична мода. Нема правила, долазиш и демонстрираш оно што се теби допада. А наш слоган је: заједно да дочекамо пролеће. Више од 20 година сарађујем са Музејем историје Софије. У мојој „Кући шешира“ сам до сад организовала две изложбе, тада музеј још није имао зграду. 60-их година минулог века је била једна зграда предвиђена за музеј. Али је она постала продавница након чега су је продали. Стога скидам капу и клањам се људима који су током година радили у Музеју историје Софије. Они су упркос недостатку зграде успели да сачувају богату музејску збирку. Толико зграда је изграђено, али ниједна није била предвиђена за музеј. Нажалост, становници бугарске престонице не знају историју свог града. Понекад странци знају много више о знаменитостима у том граду него Бугари. Истина је да је Софија постала најгушће насељени град у земљи, али и они који су недавно дошли у тај град треба да знају колико је стара наша престоница и колико споменика културе је сачувано у њој. Из тог разлога ће и прва парада шешира људе одвести до Музеја. Волим Софију, осећам се добро као грађанин те престонице.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архиваУ Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле..