Национална школа фолклорних уметности у селу Широка лака је школска установа са стручном наставом где талентовани мали Бугари стичу знања и вештине везане за народну музичку и плесну уметност.
Обука траје 5 година, а свршени ђаци имају пролазност на свим факултетима друштвеног смера, мада се већина уписује на неку високу музичку школу и бави се професионално певањем, свирањем или плесом. Поред уже стручних предмета које изучавају, ученици учествују у школским уметничким саставима: хору и оркестру народних песама и игара, групама изворног фолклора и камерним саставима. На тај начин стичу драгоцена искуства у интерпретацији и уиграности у ансамблу, припремају се за диригенте, кореографе, ауторе музике и плесних представа.
Солистички наступи певача и инструменталиста музичке школе у Широкој лаци високо су оцењени на бројним такмичењима која носе име прослављених извођача народне музике. Међу њима су такмичења певача „Радка Кушлева“, „Калинка Влчева“, „Јовчо Караиванов“, тамбураша – „Руско Стефанов“, ћеманџија – „Јанко Петров“ и др. 2004. г. репрезентативни хор школе постао је добитник прве награде са такмичења „Свет музике“ у туристичком центру „Албена“ на северном бугарском приморју као и Сребрног делфина са међународног такмичења у тосканском граду Фивицану – Италија.
Успешну светску каријеру имају бивши ученици школе: кавалиста Недјалко Недјалков, гајдаш Васил Бебелеков, композитор и ћеманџија Георги Андрејев, певачице Донка Колева и Нели Андрејева, тамбураш Валери Димчев и многи други.
О специфичностима наставног модела током свих тих 45 година откако је утемељена Национална уметничка фолклорна школа у Широкој лаци директорка школе Стојанка Тенова каже:
„У далекој 1971.г., 1. септембра, основана је Средња музичка школа за народне свираче и певаче у Широкој лаци са мисијом да чува, негује и промовише бугарске народне песме и игре. Морам поменути допринос првог директора школе – проф. Константина Шопова иљуде који су заслужни за утемељење ове школе. То су учитељ из села Гела Манол Радичев и директор Шумског газдинства који је пружио смештај првим ученицима. Деца која су се уписала у први разред средње школе нису имала ни посебну зграду за обуку, али је током тих 45 година љубав према народној музици одолела свим препрекама, а и многи млади су сазнали о могућности да се школују у Широкој лаци, па су дошли да уче овде. Лично ја сам срећна што више од 30 година радим у овој школи. 1985. запослила сам се овде као учитељица, а десет година касније постала сам и директор. Сада су моје колеге неки од бивших ученика средње школе: Соња Балабанова, Штиљон Неделчев, Стефка Гајдева и др. Двојица врсних гајдаша из Родопа били су такође учитељи овде – Дафо Трендафилов и Михаил Калфов. 7. маја концертом ћемо обележити 100-годишњицу рођења Михаила Калфова. 29. априла у сали Средње музичке школе је концерт бивших ученика школе – певача и инструменталиста - којим се свечано обележава 45. годишњица оснивања школе. Поносни смо што наша талентована деца настављају традицију и не заборављају где је почео њихов професионални развој.“
Концерт под насловом „Фолклорни форум“ обрадоваће љубитеље народне музике данас, од 19.00 часова, на сцени „Пуж“ у Морском врту Бургаса. Публика ће имати прилику да ужива у извођењима народних песама и игара из Бугарске, Румуније и Словачке...
Народне песме и игре ће и ове године окупити љубитеље бугарског фолклора у Жеравни. Овогодишње издање Фестивала народне ношње одржаће се између 23. и 25. августа. „Обучени у народне ношње како би се вратили век и по уназад, у најбугарскије време,..
Уочи Успења Пресвете Богородице се у Ћустендилу, југозападна Бугарска, обележава празник Панагија, који представља ритуално уздизање хлеба. Четрнаестог августа, дан пред празник упокојења Божје Мајке, жене у ћустендилском крају изводе ритуално..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су..