Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Национална школа фолклорних уметности у Широкој лаци 45 година следи своју мисију неговања и чувања традиционалног народног стваралаштва

БНР Новини
Фотографија: nufi-bg.com

Национална школа фолклорних уметности у селу Широка лака је школска установа са стручном наставом где талентовани мали Бугари стичу знања и вештине везане за  народну музичку и плесну уметност.



Обука траје 5 година, а свршени ђаци имају пролазност на свим факултетима друштвеног смера, мада се већина уписује на неку високу музичку школу и бави се професионално певањем, свирањем или плесом. Поред уже стручних предмета које изучавају, ученици учествују у школским уметничким саставима: хору и оркестру народних песама и игара, групама изворног фолклора и камерним саставима. На тај начин стичу драгоцена искуства у интерпретацији и уиграности у ансамблу, припремају се за диригенте, кореографе, ауторе музике и плесних представа.

Снимка
Солистички наступи певача и инструменталиста музичке школе у Широкој лаци високо су оцењени на бројним такмичењима која носе име прослављених извођача народне музике. Међу њима су такмичења певача „Радка Кушлева“, „Калинка Влчева“, „Јовчо Караиванов“, тамбураша – „Руско Стефанов“, ћеманџија – „Јанко Петров“ и др. 2004. г. репрезентативни хор школе постао је добитник прве награде са такмичења „Свет музике“ у туристичком центру „Албена“ на северном бугарском приморју као и Сребрног делфина са међународног такмичења у тосканском граду Фивицану – Италија.

Снимка
Успешну светску каријеру имају бивши ученици школе: кавалиста Недјалко Недјалков, гајдаш Васил Бебелеков, композитор и ћеманџија Георги Андрејев, певачице Донка Колева и Нели Андрејева, тамбураш Валери Димчев и многи други.

О специфичностима наставног модела током свих тих 45 година откако је утемељена Национална уметничка фолклорна школа у Широкој лаци директорка школе Стојанка Тенова каже:

СнимкаУ далекој 1971.г., 1. септембра, основана је Средња музичка школа за народне свираче и певаче у Широкој лаци са мисијом да чува, негује и промовише бугарске народне песме и игре. Морам поменути допринос првог директора школе – проф. Константина Шопова иљуде који су заслужни за утемељење ове школе. То су учитељ из села Гела Манол Радичев и директор Шумског газдинства који је пружио смештај првим ученицима. Деца која су се уписала у први разред средње школе нису имала ни посебну зграду за обуку, али је током тих 45 година љубав према народној музици одолела свим препрекама, а и многи млади су сазнали о могућности да се школују у Широкој лаци, па су дошли да уче овде. Лично ја сам срећна што више од 30 година радим у овој школи. 1985. запослила сам се овде као учитељица, а десет година касније постала сам и директор. Сада су моје колеге неки од бивших ученика средње школе: Соња Балабанова, Штиљон Неделчев, Стефка Гајдева и др. Двојица врсних гајдаша из Родопа били су такође учитељи овде Дафо Трендафилов и Михаил Калфов. 7. маја концертом ћемо обележити 100-годишњицу рођења Михаила Калфова. 29. априла у сали Средње музичке школе је концерт бивших ученика школе – певача и инструменталиста - којим се свечано обележава 45. годишњица оснивања школе. Поносни смо што наша талентована деца настављају традицију и не заборављају где је почео њихов професионални развој.“

Снимка

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: nufi-bg.com


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30