Створен као „пропагандни излог” социјалистичке уметности, уз лични благослов Људмиле Живкове, министра културе и ћерке комунистичког лидера Тодора Живкова, „Дом Витгенштајн” успева да се постепено ослободи идеолошке замисли свог постојања и да освоји елитну публику. Поводом 40. годишњице постојања овог бугарског културног института у Бечу Државна агенција за архиву приказује његову причу кроз документарну изложбу.
„ Дом Витгенштајн” је прва установа ове врсте која је у доба Хладног рата отворена у једној од културних престоница капиталистичког света. Осим тога – он је смештен у прелепој згради велике архитектонске вредности чијој изградњи доприноси истакнути аустријско-британски филозоф.
Дом је изграђен по наруџбини сестре Лудвига Витгенштајна – прича Галина Пиндикова, куратор изложбе. – Године 1928. Маргарет Стонбаро моли свог брата да јој изради пројекат за кућу што је он урадио заједно са једним својим другом архитектом. Двојица су пројектовали зграду са строгим геометријским облицима и без пуно украса. Наравно, прича те зграде је дуга и превртљива а када је једна од могућих варијанти њеног краја било рушење, аустријски архитекти су основали покрет за њен спас. На срећу Бугарске, на челу тог покрета био је Карл Аубек чија је мајка Бугарка и који је знао тадашњег бугарског амбасадора у Аустрији. Управо аустријски архитекта ставља до знања да постоји та зграда и да је Бугарска може купити – тако ће је ем спасити, ем стећи вредну имовину.
Реновирани Дом отвара врата 4. јануара 1977. године оперским концертом у новоизграђеној концертној сали а у њему су смештени Бугарски институт за студије – организатор научних конференција и културних догађаја, друштво “Пријатељи „Дома Витгенштајн”, културно-просветна организација “Св. Ћирило и Методије” итд. Посетиоци изложбе могу да виде преко 300 архивских фотографија и докумената који до сада нису приказивани.
Од хиљаду догађаја везаних за овај Дом веома је тешко изабрати најважније, па ипак можда је то онај из 1984. године – приређивање изложбе 156 слика Пикаса – каже Галина Пиндикова и додаје да ће се вероватно многи упитати зашто управо изложба Пикаса. – У оним годинама комуникација између два табора није била лака. Међутим, испоставило се да су дотичне слике биле у власништву др Петера Лудвига, колекционара који је био у блиским односима са нашим Министарством културе те их је ставио на располагање Дому. Интересовање за ову изложбу било је заиста велико а затим је она приказана и у Градској галерији у Софији. Иначе, што се тиче културних догађаја чији је домаћин био „Дом Витгенштајн”, може се рећи да су тамо највише приређиване изложбе. У лепим салама приказивана су дела бугарских сликара – савремених и класика, примењених уметника, вајара, дизајнера итд. На другом месту су концерти с обзиром да су наши најбољи посланици културе у Аустрији управо оперски певачи, али било је и немало књижевних читања и позоришних представа. Најновија фотографија која се може видети на изложби је са затварања изложбе крајем прошле године посвећене 40. годишњици Дома.
Документарна изложба се може погледати у сали “Средец” Министарства културе од 4. до 11. маја након чега ће за Дан бугарске просвете и културе који обележавамо 24. маја бити приказана у салонима „ Дома Витгенштајн”.
Превод: Албена Џерманова
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..