Софија је још једном заредом испољила добронамерност и наде у миран развој ситуације у нама суседној Македонији а пружила је Скопљу и руку након, надајмо се да је тако, превазилажења политичке кризе тамо. После више месеци политичке напетости председник Македоније Ђорђе Иванов је најзад уручио мандат за формирање нове владе лидеру Социјалдемократског савеза Зорану Заеву. Бугарски премијер Бојко Борисов је поздравио ову одлуку и изјавио да у овој земљи живи нама близак народ и подвукао да је Софији од користи да Македонија буде члан ЕУ. Борисов је такође рекао да „једино стабилна влада Македоније може да смири политичке страсти” и да тада почне рад на изради мапе пута за њено приступање Унији у првом полугођу идуће године. Он није пропустио да каже и то да Бугарској предстоји председавање Саветом ЕУ током првих 6 месеци 2018. и тада би Софија могла да пружи подршку Скопљу за приступање ЕУ под условом да „Македонија напише свој домаћи задатак као што је то Бугарска учинила пре 10 година”.

Али у питању је веома тежак домаћи задатак. И да не би добила „непролазну оцену“, Македонија на првом месту треба да постигне споразум са Грчком –чланицом ЕУ која оспорава име Македоније и због тога ставља вето на њено приступање Унији. Прошле недеље по том питању Софија је поново пружила подршку Скопљу речима председника парламента Димитра Главчева који је изјавио да Бугарска „чврсто подржава Македонију што се тиче њеног имена”. Главчев је подсетио да је Бугарска прва држава која је након распада Југославије признала Македонију под овим именом.

Довде је све уреду. Очекује се да у блиској будућности у Македонији неће бити нових политичких и, не дај боже, етничких турбуленција. Вашингтон и Брисел су обавили свој посао, извукли су уши македонским политичарима и рекли им да се мирно договоре, јер се за сада не предвиђа ново прекрајање граница земаља Балканског полуострва.

Почетком новог миленијума Македонија је била на ивици грађанског рата између две етничке заједнице – македонске и албанске. Криза је решена Охридским споразумом од 2001. године, Бугарска се залагала за њега а и данас је њен став исти. Према том документу, албански језик се може употребљавати у македонским општинама у којима преовлађује албанско становништво. Сада, међутим, албанске партије у Македонији, у ствари, желе да се овај Споразум преиспита, да албански језик буде прихваћен као други језик у службеној употреби у земљи и да постане равноправан македонском језику итд. Видећемо. Али Скопље треба да реши једно друго важно питање везано за Бугарску. Присвајање од стране Македоније личности, датума и догађаја из бугарске историје, као и претензије у погледу постојања македонског становништва у Бугарској, су постали опсесија Скопља. Софија се већ више година залаже за потписивање Уговора о добросуседству који би нашег суседа отрезнио од свих оваквих визија, али до овог момента не наилази на разумевање код македонске стране. Бугарске власти подржавају евроатлантску будућност Македоније, али за време прве владе Бојка Борисова су одбиле да подрже одређивање датума за почетак преговора са ЕУ. И с правом.

Као што наводи бугарски историчар Георги Марков у интервјуу агенцији Бгнес, „Бугарска има посебне односе са Републиком Македонијом, … некада су овакви односи постојали између Источне и Западне Немачке” након Другог светског рата. Историчар истиче да је тзв. македонизам створен на антибугарском темељу и подсећа да до краја Другог светског рата у Вардарској Македонији, данашњој Републици Македонији, живе Бугари. „Нажалост, више година заредом испирали су мозак овом становништву”, каже Георги Марков. А његови закључци су мудри: „Морамо подржавати своју браћу у Македонији и разумети их, јер су они прошли кроз тешко искушење али наша подршка не сме бити безусловна”. Ова подршка би требало да буде условљена конкретним стварима везаним за историју, политику и право.

Превод: Албена Џерманова