Крајем маја је почела берба ружа, а тиме и традиционални фестивали руже. У Бугарској се за индустријску производњу ружиног уља узгаја чувена Казанлашка ружа, наследница Дамаске руже (Rosa damascena). Прва писана сведочанства о њеном узгоју на данашњим бугарским територијама су с почетка 18 века. Још пре Ослобођења од турског ропства њу су узгајали на површини од око 1.000 хектара, а најбољи услови за то били су у данас познатој широм света Ружиној долини због песковитог циметно-шумског тла које не задржава воду и повољне климе са благом зимом и просечном годишњем температуром од 10,6°C. Почетком 19 века почела је и трговина бугарским ружиним уљем које се извозило у Једрене, Париз, Дрезден, Беч и Лондон...
„Најраспрострањеније данас сорте Казанлашке руже – „Искра“, „Свежен“, „Елејна“ и „Јанина“ су створене на Институту руже и етеричних култура у граду Казанлаку – прича његов директор доцент Ганка Баева. – Те се сорте разликују од осталих продуктивношћу цвета, јер су отпорније на смрзавање и имају већи садржај етеричног уља. Тако на пример, сорта Елејна има ниски проценат смрзавања при температури до 30 степени испод нуле. Друга одлична сорта је „Бела ружа“ која се користи углавном у производњи најскупљих парфема у свету. Од ње се добијају много веће количине уља него ли од осталих сорти“, објашњава доцент Баева.
Међу достигнућима Института је технологија узгоја Казанлашке руже путем калемлења на зелено у култивационим коморама. Од сваког пелцера се формира ново растиње са карактеристикама матичног. То је основна метода добијања генетски идентичног материјала за очување сортног идентитета уљане руже. Предности те методе су да код ње постоји висок коефицијент размножавања и скраћени рок производње – биљке су спремне за сађење за око 4 месеца.
„Данас у земљи под ружом имамо отприлике 3.700-3.800 хектара – каже гђа Баева. – Постоји тенденција повећања насада. Основни проблем са којим смо суочени је мали број берача руже.“
2016. године убрано је око 17 хиљада тона ружиног цвета, просечно 4.500 килограма по хектару.
А колики је тржишни удео бугарског ружиног уља у свету?
„Бугарска је на првом месту у свету по производњи висококвалитетног ружиног уља – категорична је доцент Ганка Баева. – Бугарско ружино уље садржи преко 200.000 састојака што га чини одговарајућим за парфимерију. За добијање висококвалитетног ружиног уља, осим створених од нас сорти је важна и непоновљива клима у Ружиној долини која је изузетно повољна за узгој бугарске руже. Ми извозимо највише уља у Француску за производњу парфема, и у Немачку, где се оно користи у фармацији, на пример, за производњу лекова против алергија. Бугарско ружино уље има успешну реализацију и на јапанском тржишту. У иностранство се извози око 95% произведеног код нас ружиног уља.“
Цена тог уља на међународном тржишту је од 5 до 6 хиљада евра за килограм. За производњу 1 килограма ружиног уља потребан је тон ружиног цвета, а у случају неповољних климатских услова – чак 3-4 тона.
Превод: Александра ЛивенИспред зграде Владе у Софији данас је одржана протестна демонстрација под слоганом „Вратимо приступ Витоши“. Љубитељи планине изразили су незадовољство због тога што жичаре на планини Витоша, која се уздиже над Софијом, више не раде. Док градски..
Априловска гимназија у Габрову, наследница прве секуларне школе у Бугарској , основане 14. јануара (2. јануара по јулијанском календару) 1835. године, ове године обележава 190 година постојања. Ову образовну институцију у живописном граду у подножју..
Врата тропског стакленика Ботаничке баште Бугарске академије наука у Софији биће отворена сваког дана између 10 и 16 часова у периоду од 16. до 26. јануара. Део јединствене збирке од преко 30 врста азалеја, које су тренутно пуном цвату, чине и..