Последњи извештај Националног завода за статистику о ситуацији на тржишту рада и радној снази у Бугарској изгледа више него оптимистичан. У првом кварталу 2017. године стопа економске активности становништва старосне границе од 15 до 64 године износи 62,9% а повећава се за скоро 1% у односу на исти период прошле године. Економски неактивно становништво у овој старосној групи броји скоро 1,4 милиона људи, од којих 132.000 лица, због дужег временског периода проведеног ван тржишта рада, нити ради, нити тражи посао.

С друге стране, посебну пажњу привлачи ниска стопа незапослености која је у периоду од јануара до марта била 6,9% што је за 1,7 процентних поена мање од оне годину дана раније. Само за неколико година стопа незапослености се упола смањила  - 2013. износила је 13% на годишњој бази. По том показатељу наша земља је већ испод просека за целу ЕУ.

Ови добри подаци о тржишту рада стижу упркос кризи у сфери инвестиција, које 2016. бележе знатан пад у поређењу са претходном годином. Директне стране инвестиције се буквално срозавају 2016. и бележе рекордан пад за преко 1 милијарде евра у односу на годину дана раније.

На срећу, ову негативну тенденцију надокнађује знатан, а за многе и изненађујући, раст свих врста туризма. Према прогнозама Министарства туризма 2017. године се очекује раст страних туриста од скоро 10% у односу на рекордну 2016., када је први пут Бугарску посетило више од 8 милиона страних грађана. Овај развој погодује запошљавању већег броја лица различите квалификације а због недостатка радне снаге у сектору, недавно је вицепремијер Валери Симеонов упутио апел послодавцима у туристичком сектору да запосле „све живо”. Други снажан генератор запослености, укључујући и привремено запошљавање, јесте бум у грађевинарству и помоћним секторима као што су производња грађевинског материјала, транспорт, логистика итд. Рекордно ниске су камате на хипотекарне кредите које додељују бугарске банке, а тражња новоградње последње 2 године је много већа од понуде и по свему се види да због огромне ликвидности комерцијалних банака, овај ће се процес наставити још неко време. Радна места која су последњих неколико година отворена у оквиру тзв. европских програма су такође допринела рекордно високој стопи запослености. Раст запослености се запажа и у IT сектору, пољопривреди, кол центрима и у сектору аутомобилске индустрије. Расте и број самозапослених и оних који раде по основу уговора о делу. Међутим, да ли постоји могућност да се ова позитивна тенденција на тржишту рада настави и да се незапосленост у Бугарској смањи до нивоа у земљама које имају најнижу стопу незапослености какве су, на пример, Чешка (3,6%), Немачка (3,9%) и Малта (4,2%)? Кратак одговор би пре био „не“. Јер је ресурс квалификоване радне снаге исцрпљен. Знатан део незапослених у домаћој економији чине људи са веома ниским или без икаквог образовања и квалификације. Са чисто статистичке тачке гледишта што се тиче тржишта рада и нивоа запослености, Бугарска је већ међу одликашима у Европи. Али је огроман део запослених још увек у категорији тзв. запослених сиромашних и чини се да се ова тенденција ускоро неће зауставити, јер према послодавцима, на дневном реду није знатно повећање плата, пошто је последњих година раст плата бржи у односу на раст продуктивности рада. По том показатељу Бугарска се већ не може упоређивати ни са својим северним суседом – Румунијом, чији грађани већ имају дохотке веће за 27% од доходака Бугара.

Превод: Албена Џерманова