18. јула обележавамо 180 година од рођења Васила Левског. Апостол слободе, како су га многи звали још за живота, изградио је мрежу револуционарних одбора и успео да пробуди жудњу за слободом након петовековног турског ропства. Данас је Левски синоним за самоодрицање, поштеност, борбеност и веру у право сваког човека да живи слободно и достојно.

„Стопама Левског“ – овом идејом је пре 23 године учитељ историје из Плевена Васил Копчев кренуо из Тројанског манастира и обишао места до Сопота и Карлова, која су везана за револуционарну делатност Апостола слободе. Данас у изазову да се пропешачи гребен средишњег дела Старе планине учествује скоро 300 ентузијаста подељених у седам група. Углавном радимо са ученицима из плевенских школа, каже др Гаља Цветкова која је 2015. године постала руководилац Националног похода.

Рута кроз гребен централног дела Старе планине је компликована и тешка, планинарске куће су са недовољним смештајним капацитетом због чега формирамо групе од 30-40 особа, то су ученици, планински водичи, наставници и лекари.

Др Цветкова каже да припрема за поход предвиђа савладавање одређених планинарских техника, посету историјским објектима и музејима, упознавање с животом Левског и његових сабораца из тог краја. Управо из Плевена је Данаил Попов, „десна рука“ Апостола слободе. Током те 23 године ученици са којима смо на почетку радили одрасли су и данас њихова деца учествују у походу. Ове године имамо 15 малишана старости од 1 до 7 година.

Сви учесници похода ће присуствовати свечаностима које Општина Карлово организује поводом обележавања годишњице рођења Васила Левског, али најзанимљивији део програма почиње кад падне мрак пошто се тада млади људи традиционално окупљају и изводе патриотске народне песме, играју кола.

Док је несебично радио на организацији бугарског ослободилачког покрета Васил Левски је у више наврата обишао Бугарску, а најчешће је свраћао у манастире и ноћивао у мањим насељеним местима где су га турске заптије тешко могле наћи. Заправо из тог разлога скоро свако место у Бугарској чува легенду о Апостолу.

Једно од њих је сеоце Гољам извор код Тетевена где су недавно пешачку зону испред локалног читалишта назвали по имену Васила Левског, а специјална кућа-музеј чува предмете везане за његово дело. И то није случајно – управо на том месту је у јесен 1872. године Левски формирао Први окружни револуционарни одбор у Бугарској.

Живот у нашем сеоцету тече нормалним током, али сваки пут кад се спомене Левски као да се нешто у ваздуху мења. Људи почињу да размишљају и осећају се као да су га лично познавали, прича председник месне заједнице Илијан Маринов. Он је посебно поносан на то да је његово село сачувало стари хан у којем је основан Први окружни револуционарни одбор, а који је данас претворен у кућу-музеј „Васил Левски.“

Зграда је аутентична, није спаљивана или рушена, зато свако ко буде додирнуо греду изнад улазних врата може да буде сигуран да је додирнуо нешто што је некада и Апостол слободе дирао. Сачувана је стара ковачница у којој су израђивани алати и сечива, али исто тако и стрељачка муниција и оружје потребно за ослободилачку борбу.

Ту је и каца за вино у којој се Левски крио када је била ванредна провера. Постоји легенда да је ханџија у каци држао велики мех пун вина. Тако кад су заптије упадале и тражиле оружје и борце, ханџија је почињао да точи вино и никоме није падало на памет да тражи да се отвори каца у којој се сакрио Васил Левски.

Ближи се време кад Бугарин више неће бити роб него слободан човек, пише Апостол слободе Васил Левски давне 1872. године у писму Првом окружном револуционарном одбору у селу Гољам извор. Неколико месеци касније је Апостол ухваћен и једног фебруарског дана 1873. године је довезен до своје Голготе – вешала која су близу места где је данас у Софији подигнут споменик Василу Левском.

Привидно миран Левски је последње причешће примио речима: Све што сам учинио, учинио сам га за Отаџбину.

Бугарска се од Османлија ослободила 1878. године, а завет Апостола за „Чисту и свету републику“ је и данас део националног идеала и тежњи родољубивих Бугара.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова