Индустрија будућности ће представљати један савршено нов начин повезивања између људи, предмета и машина што ће створити тзв. „паметне фабрике.“ Према аналитичарима, ово ће бити „четврта индустријска револуција“ чији је главни циљ дигитализација производа и система, као и све већа улога вештачког интелекта.
Европска унија чија је индустријска моћ ослабила у први план је ставила потребу да индустрија поврати назад 20% удела БДП-а појединих земаља како би Европа поново била привлачна дестинација за инвестиције у високотехнолошку производњу. Али како то извести? 2013. године су три велике немачке гранске организације – електротехнике и електронике, машинства и софтверског инжењеринга, уз подршку федералне владе, покренуле иницијативу „Индустрија 4.0.“ Она дефинише нове процесе који се ионако одвијају у индустрији, али које треба подстаћи, а и управљати њима, објашњава доц. др Румен Атанасов, члан Бироа Савета за развој и иновације при Бугарској трговинско-индустријској комори и председник Асоцијације за електротехнику и електронику у Бугарској. Аутоматизација, роботизација и дигитализација индустрије воде смањењу учешћа живог људског рада у производњи. Велики прогрес у области информационих технологија и могућност брзе обраде великог обима података довешће до све веће децентрализације производње и веће ефикасности приликом израде производа по поруџбини. Тако се стварају и нови бизнис модели.
Све више фирми ће постајати испоручиоци дигиталних технологија за производњу. Овде није реч о рачуноводственом софтверу, он је већ прошлост, него о испоручиоцима инфраструктуре и услуга које развијају интернет мрежу, прогнозира доц. Атанасов и додаје: Дужни смо да скренемо пажњу и на друштвене проблеме који настају као последица ове „индустријске револуције.“ Дакле, она ће довести до смањења броја радних места у материјалној производњи, тј. друштво мора да омогући и обезбеди преквалификацију сходно потребама тржишта рада. Наравно, овде се поставља питање плаћања пореза, доприноса за здравствено, пензијско и социјално осигурање и сл. У Европском парламенту је на дневном реду тема о роботима, а наиме како да предузећа које користе роботе у производњи обрачунају и уплате доприносе за сваки робот или пре би се рекло за радна места која он заузима.
Сви ти новитети у европској привреди могу да пруже шансу бугарској индустрији. Према доц. Атанасову, Бугарска треба да ухвати воз индустријске револуције, а у те сврхе треба да искористи своју одличну интернет мрежу и упрегне IT сектор за потребе домаће инжењерске индустрије. Бугарска има потенцијала и у прилог томе су подаци према којима је у 2016. години извоз електротехнике и електронике у Немачку први пут премашио увоз. Електричне машине чине озбиљан удео извоза наше земље са 9,7% за 2016. годину. Мала предузећа у области технологија и електронике такође имају шансу да се уклопе у нову индустријску средину.
Наталија Александрова је представник компаније која производи апарате који претварају обичне грејалице у „паметне“ уређаје. Предузеће послује већ три године. Екипу јој чине 15 младих људи – инжењера, дизајнера, трговинска екипа и програмери. Ми нудимо нешто што представља будућност. А то нас тера да будемо амбициознији, каже Наталија Александрова.
Паметним уређајима које производимо помажемо домаћинствима и бизнису да смање трошкове за електричну енергију. Наш живот је увелико промењен. Живимо динамично, технологије су постале неиздвојив део наше свакодневице, дакле, ово је, у ствари, још једна могућност њихове примене.
Без обзира на то што је у питању једна млада компанија, она је успела да ступи на тржиште више од 20 земаља.
Тржиште Smart home решења је релативно динамично, стално се појављују нови учесници и то нас обавезује да будемо бољи. Подаци које ми чувамо складиште се на нашим серверима. Компанија је лиценцирана и наши уређаји се производе у складу са свим захтевима ЕУ. Мислим да то нам је од велике користи, каже Наталија Александрова и додаје: У нашем случају мислим да није битно да ли је реч о бугарској или страној екипи. Битна је шанса да млади људи имају прилику да унапреде своја знања, да користе савремене технологије, те да нађу посао у Бугарској. Захваљујући технологијама ми не знамо за границе, рекла је Наталија Александрова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Бруто домаћи производ (БДП) порастао је за 2,4% у трећем кварталу 2024. године у поређењу са истим периодом прошле године, показују прелиминарни подаци националне статистике. Ово представља одређено убрзање раста, јер је у другом кварталу БДП у односу на..
Гувернер Бугарске народне банке (БНБ), Димитар Радев, састао се са амбасадорима Европске уније и разговарао о придруживању Бугарске еврозони, саопштено је из БНБ. Састанак је одржан у Софији, на иницијативу амбасадора Мађарске Миклоша Бороша, у оквиру..
Министар економије у прелазној влади, Петко Николов, изјавио је на церемонији доделе годишњих награда Бугарске трговинско-индустријске коморе (БТИК) да је са растом од 2,2% Бугарска међу првих шест земаља у Европској унији. Председник БТИК-а,..
Бугарска треба да се усредсреди на усвајање буџета који ће помоћи уласку земље у еврозону, изјавила је директорка Међународног монетарног фонда,..