Мали Бугари из целог света окупили су се у концертној дворани Клуба Војске Бугарске у Софији где су добили своје награде за учешће у такмичењима из ликовних уметности, књижевности и певања која је организовала Државна агенција за Бугаре у иностранству.

Лик Бугарске, онако како га замишљају деца у својим мислима и сновима, приказан је на 523 цртежа приспела из 20држава и у 306 књижевних дела деце из 17 земаља. „Очување бугарских корена, језика и идентитета од посебног је значаја за децу, истакао је Петар Харалампијев, председник Државне агенције за Бугаре у иностранству. Ван предела домовине живе како Бугари који су део националних мањина (у Бугарској суседним земљама), тако и такви који припадају емигрантским заједницама из различитих периода (понајвише у САД, Великој Британији, Шпанији, Канади, Аустралији)... Државна агенција за Бугаре у иностранству у сарадњи са Асоцијацијом бугарских школа у иностранству и других организација сународника ван предела домовине, којих је преко 1000 широм света, настоји да помогне у неговању бугарског идентитета и културе код деце Бугара који живе изван Бугарске“.

„Бугарска је дужник Бугарима који живе ван земље“, истакао је у поздравној поруци лауреатима такмичења вицепремијер и министар одбране Красимир Каракачанов. Он је пожелео учитељима у бугарским допунским и недељним школама у иностранству„да и даље стручно и стрпљиво обављају своју просветну мисију“.

7.600 младих талената из 33 земље, махом ученика у бугарским школама ван Бугарске, учествовало је током више година у најстаријем такмичењу Државне агенције по имену бугарског песника, публицисте и преводиоца поезије Стефана Гечева. У току 21 године писана реч бугарског подмлатка који живи у иностранству представља једна од спона са традицијом домовине. У њиховим делима огледају се представе и снови о земљи где су им корени, приказани су ликови везани за Бугарску, а понекад се осећа нека сета. Има деце која никад нису долазила у Бугарску, друга су рођена овде, али су  се касније са родитељима одселили у иностранство. Битно је што их греје љубав према домовини.

Учесници такмичења и ове године су били подељени у три старосне групе, а теме које су обрађивале биле су: „Завети Васила Левског – Апостола слободе“ и „Бугарска у мојим сновима“. Софија Асенова, која има 13 година, а живи у САД признаје да „се осећа као птица селица, а сви су њени снови везани за Бугарску.“ Емилија Дренска из бугарске допунске школе „Васил Левски“ у Немачкој сматра да, на жалост, не исказујемо нужну захвалност нашим националним херојима. Ања Димова из Одесе, којој је свега 8 година, каже да сви у њеном разреду маштају о Бугарској, јер је земља жива у причама маме и тате, баке и деде.Њено дечје срце устрептало је када је сазнала да је очекује путовање у Бугарску, а нада се да ће је и домовина с радошћу дочекати.

„Тих 500 цртежа колико смо добили од учесника најмасовнијег такмичења прегледао сам више пута – и очима, и срцем,“каже сликар Румен Статков, председник жирија који оцењује дечје цртеже. Какав лик домовине приказују наши млади сународници?

„Рекао бих да је то прилично компликован лик, јер се на Бугарску гледа из различитог угла. Неки су погледали из правца мора, други – планине, трећи – одозго, а једно од награђених дела приказује свет посматран одоздо. Лик Бугарске је онакав какав га деца замишљају на основу прича или личног контакта са земљом. Сваке године нешто нас изненађује. Пре годину дана рецимо, добили смо цртеж тонућег брода на који смо се ми већ били укрцали.Било је и неких других дела које не осликавају Бугарску у најбољем могућем светлу, али је то са тачке гледишта уметности и филозофије итекако позитивно,“ тврди г. Статков.

Чини се да се веза са домовином најлакше одржава помоћу фолклора. У то нас убеђују дечја извођења бугарских народних песама. Деца рођена од бугарских родитеља у Украјини, Француској, Немачкој или било где другде на свету с муком говоре матерњи језик, али чим запевају, речи као да се лију. 91 је број малих Бугара који су као индивидуални извођачи учествовали у најновијем такмичењу Државне агенције за Бугаре у иностранству које је названо по имену бугарске народне певачице из Егејског краја Љупке Рондове. Наступиле се  и 34 групе и вокална ансамбла.

Прва награда припала је 18-годишњој Моники Азманској из школе „Бугарче“ у Дубају која није пропустила ниједно од осам издања надметања у певању.

„Посебно волим народну музику, каже Моника – Мојим младим сународницима широм света поручујем да се поносе тиме што су Бугари, да воле Бугарску, али такође и да црпе из култура других народа јер су и оне веома интересантне.Када упореде нашу са осталим културама, и сами ће се убедити у то колико је богата бугарска култура, па ће је још више заволети и неговати.“

Превод: Ана Андрејева