Готово 80 представника бугарских допунских школа у свету окупило се у Софији поводом 10. годишњег састанка Асоцијације бугарских допунских школа у иностранству. То је организација која удружује напоре бугарских просветних институција ван предела домовине на очувању бугарског идентитета код бугарског подмлатка који живи на шест континената.

Она је обновила наде бугарских учитеља у иностранству, улила им је веће самопоуздање, помогла да држава ступи у дијалог са њима, одала је признање њиховом раду и оценила њихово прегалаштво. Без претеривања могу рећи да је улога наше Асоциjације историјска, каже др Ирина Ботева-Владикова, директор бугарске допунске школе „Св. Кирил и Методиј“ у Бечу и уједно председница Асоцијације.

Асоцијација бугарских допунских школа основана је 2007. године, после подужег периода незадовољства од стране бугарских просветних радника у иностранству због тога што нису наилазили на подршку бугарске државе у свом раду. Данас ова организација успешно лобира пред институцијама у прилог активнијој политици државе према бугарским школама ван граница земље и адекватнијем решавању њихових проблема. Предавачи сматрају да је неопходна израда специјализованих наставних програма и школских помагала за децу која расту у средини нематерњег језика. Важно је такође створити услове за полагање матурских испита из бугарског језика и књижевности у бугарским школама ван предела домовине.

У марту 2017. г. Асоцијација бугарских школа у иностранству поднела је Европском парламенту петицију којом се инсистира да се признају матурски испити из свих службених језика ЕУ. Ову иницијативу су подржали потпредседница Бугарске Илијана Јотова, Државна агенција за Бугаре у иностранству, посланици Бугарске у Европском парламенту и многи јавни посленици. У петицији се инсистира на „подстицању сарадње међу државама чланицама у области обуке из страних језика“ и позива ЕУ да „помогне активностима држава на обезбеђењу правне и административне могућности за полагање матурског испита или друге врсте језичког испита на сваком од службених језика ЕУ, укључујући и бугарски, тамо где за то постоји значајан и доказан интерес од стране ученика.“

Петиција је поднета Одбору за петиције ЕУ где је већ размотрена, а добијене су и препоруке с тим у вези, рекла је др Ирина Владикова. Из препорука постаје јасно да Европска комисија нема законодавну иницијативу, али има одбора за образовање и културу, којима ћемо се обратити за помоћ, уз садејство европских посланика, па очекујемо да ће бити покренуто и питање малих језика. Према мишљењу др Владикове  сада је важно да се закључе билатерални споразуми са појединим државама ЕУ, а предстојеће председавање Бугарске Саветом ЕУ требало би искористити за привлачење пажње за тај проблем. Сигурна сам да ће се и друге нације придружити нашем захтеву, јер искрено речено, повређена су права наше деце. Она су доведена у неравноправни положај у поређењу са децом која долазе рецимо из Немачке или Шпаније – њихов се матерњи језик учи свуда, они могу да полажу матурски испит на свом језику, док када наша деца живе у некој другој земљи ЕУ, морају научити још један језик да би на њему положили матурски испит, што их ставља у неједнаки положај.

Превод: Ана Андрејева