Интерактивно учење и развијање дечје маште, држање часова на отвореном, радионице старих заната које воде занатлије део су активности које ће се организовати у будућем едукативном центру Националног етнографског музеја.
2016. године је Музеј покренуо кампању под насловом „Упознај традиције – заволи свој народ“ током које је прикупљен део средстава потребних за отварање центра.
Потребно је још 33 хиљаде лева (16,5 хиљада евра) како би се приступило реализацији пројекта дечјег едукативног центра у којем ће посетиоци бити у прилици да се упознају са бугарским традицијама, обичајима и културом.
Међу првима који су подржали ту идеју били су млади архитекти чланови Удружења „Мештра“ који су добровољно израдили пројекат. Радови на обнови и преуређењу зграде ће почети кад добију дозволу од Националног института за непокретна културна добра и прикупе неопходна финансијска средства. Едукативни центар који ће се састојати од неколико просторија биће смештен у Кнежевој палати на тргу Александра Батенберга у Софији. Свака од њих ће имати своје име – „Мали змај,“ „Кукер,“ „Вила.“ Ево шта је рекла архитекта Ирина Аргирова из екипе која је пројектовала објекат:
У „Малом змају“ ће бити најмлађи посетиоци центра тако да планирамо да и намештај буде у потпуности прилагођен њиховим потребама. Дакле, треба да обезбедимо меки намештај за децу. Биће постављена и мала сцена на којој ће малишани активно наступати. Упознаћемо их са бугарским народним бајкама, у томе ће нас подржати сценограф Марија Којчева и њени студенти. Просторија „Вила“ је име добила по кутку у којем ће се спремати обредни хлебови и традиционална бугарска јела. Биће опремљена пећу и свим потребним уређајима. У истој просторији ће бити гардероба и магацин. Трећа просторија која носи име „Кукер“ биће намењена одраслим особама. У њој ће се држати часови којима могу да присуствују деца и њихови родитељи. Планирамо набавку грнчарског точка, пројектора за презентације и предавања и столова који се могу користити за израду макета и стоне игре. Трећа просторија има излаз у башту што омогућава одржавање различитих активности на отвореном.
Ирина Аргирова је члан Удружења „Мештра“ чији су напори усмерени ка очувању културне и природне баштине Бугарске.
Иако је основано само пре две године удружење за собом има неколико реализованих пројеката – у Етнографском комплексу „Етар,“ селу Долен и Странџи. Назив удружења није случајно изабран. „Мештра“ значи „мајстор“ и на тај начин се ствара алузија на некадашње мајсторе који су изградили традиционалне бугарске камене куће које су пак постале својеврсни заштитни знак наше земље.
У новом центру Етнографског музеја ће предузетници у области туризма и осталим сферама локалне привреде бити у прилици да се консултују. Више појединости о томе открио нам је експерт с Института за етнологију и фолклористику Бугарске академије наука Петар Карџилов:
Кад дођу људи који се интересују или намеравају да покрену свој бизнис, углавном мали или средњи, експерти с института ће припремити презентацију на којој ће представити различите могућности. Дакле, ово ће бити и центар за анализу ризика, тј. хоће ли тај новопокренути бизнис бити од користи за локалну заједницу и какав ће утицај имати на животну средину? Да ли ће бити у складу са традицијама те заједнице?
Надамо се да те традиције неће отићи у заборав, а нови центар Етнографског музеја и сви људи који желе да очувају националну баштину ће свакако допринети очувању наше културне баштине.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваРегионални историјски музеј у Пловдиву данас је домаћин спектакла под називом „Чујте глас планина и извора – година змије нам доноси благостање“. У оквиру овог догађаја, глумци из Театра лампиона из Гуејџоуа ће кроз извођење традиционалних народних..
Најновији бугарски филм „Пре него што заборавим“ од данас је у биоскопима. Ова емотивна драма осликава сурову стварност једне од најчешћих савремених болести – деменције. Сценарио је написала Теодора Стоилова-Дончева, инспирисана истинитим..
Вечерас у 18 часова, у простору „Квадрат 500“, делу Националне галерије у Софији, биће отворена изложба која представља колекцију двадесет и једног графичког листа Пабла Пикаса (1881–1973). Ови радови, који се налазе у власништву Националне..
Филм „Човек који није могао да ћути“ је копродукција са бугарским учешћем која је номинована за награду Оскар. Копродукција је настала у сарадњи са..
Камерунска списатељица Џајли Амаду Амал гост је трећег по реду издања манифестације „Ноћ читања“, које се одржава данас, 24. јануара, у Француском..
Бугарски филм „Не затварај очи“ је освојио пет награда на Christian Film фестивалу у САД, јавља БТА, позивајући се на продуценте. Продукција је..