Називају Ангела Каралијчева „творцем магичног света“. То је писац чије бајке за децу измамљују сузе у очима одраслих. Помоћу речи он осликава свет доброте, хуманости, природне лепоте и срдачне топлине. Уз бајке Ангела Каралијчева одрасло је више генерација Бугара – оне су класика, која васпитава подмладак у духу исконских врлина, не наметајући при томе моралне вредности. Нема тог детета у Бугарској које није чуло за „Мајчину сузу“ - она прелази на хиљаде километара да би угрела и напојила малу напуштену ласту, која дрхти од мраза, или пак за „Пшеничну погачу“, која је кренула у обилазак свог родног места. Јунаци у приповеткама и бајкама Ангела Каралијчева памте се заувек. Његови ликови актуелни су и данас без обзира што нас од њиховог стварања дели више деценија.
Ангел Каралијчев јe рођен 21. августа 1902. године у Стражици, у Великотрновском крају. Одрастао је у сиромашној породици, далеко од богатог света књижевности. Његов отац је ишао у печалбу као баштован, а мати му је била неписмена. Код куће је имао само две књиге: „Песмарицу“ Петка Славејкова и једну књигу о животу Александра Македонског. Учитељ Константин Крстев је приметио како је Ангел паметно дете које воли да учи и посебно да чита, па му је поклонио још књига које је дечак брзо прогутао. У школи је највише волео да ради писмене саставе. Било му је 17 година када је почео да објављује текстове у часопису „Ученичка мисао“ у граду Русеу. Упркос љубави према књижевности Каралијчев је уписао хемију на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“. За време студија је написао своју прву збирку песама „Раж“.Касније се, донекле и под утицајем и уз помоћ познатог бугарског дечјег писца Ран-Босилека у потпуности посветио писању и то пре свега за најмлађи аудиторијум.
Каралијчев је међу оним мајсторима пера, који надахнуће црпе из свог детињства: „Моје родно село Стражица налази се 40 км од средњовековне престонице Бугарске – Великог Трнова, прича писац. Одрастао сам на обалама мале, али бујне и бучне реке, која је сваке године, после летњих пљускова поплављала доњу махалу села – односила снопље, плотове, кокошињце и пањеве сељака. На брдима изнад села покуњени су шкрипели јармови дрвених рала, док миљају по пресушеном земљишту. Синови су, наследивши земљу од очева, расцепкавали њиве и претварали их у уске леје, непогодне за обраду. Из године у годину њиве су постајале све мање и неродније. Пошто земља није могла да обезбеди прехрану свим житељима Стражице, многи мушкарци су још у рано пролеће трбухом за крухом одлазили у јужну Русију, Румунију и Мађарску где су зарађивали као баштовани. Мој отац је ишао у печалбу у Трансилванију. Нас четворо, тројица браће и једна сестрица жедно смо га чекали да нам се најесен врати …“
Стваралачка биографија Ангела Каралијчева обухвата приповетке, путописе, бајке и кратке романе за децу. Једна од његових најчитанијих књига зове се „Бајни свет“. За њу је Каралијчеву Међународни одбор књижевности за децу и младе /IBBY/ доделио почасну диплому по имену Андерсена, а писац је уписан и у почасну књигу „Ханс Кристијан Андерсен“.
Превод: Ана Андрејева
Радост, оптимизам и добро расположење – ово су емоције које обећава тим Бугарског културног института у Братислави. У недељу, 8. децембра, у 18 часова по локалном времену, у театру Colorato у словачкој престоници, биће одржан концерт под називом..
Факултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља..