Представништво Европске комисије у Бугарској је било домаћин конференције на тему „Будућност Европе и бугарска перспектива“. Учествовали су заменик председника Бугарске Илијана Јотова, министар за бугарско председавање Саветом ЕУ Лиљана Павлова, директор Института за економске и међународне односе Љубомир Кјучуков и други. Специјални гост форума био је бивши премијер Италије Марио Монти. Он је подржао један од главних приоритета бугарског председавања – нашу спремност да будемо глас земаља Западног Балкана у ЕУ. По његовом мишљењу, Бугарска би могла да преко састанка о перспективама приступања земаља Западног Балкана европској породици, који ће наша земља  организовати за време ротационог председавања Савета ЕУ, упути јасну поруку Унији. Будућност еврозоне и приступање Бугарске шенгенском простору, као и проблеми са миграцијом такође су биле теме форума.

Љубомир Кјучуков је истакао да је наше приступање Шенгену и Европској монетарној унији од кључног значаја за то да ли ће Бугарска и даље бити на периферији ЕУ или ће постати део његовог центра. Апликацију за приступање зони евра морамо поднети након серије веома тачних економских, финансијских и социјалних анализа које ће дати одговор на питање како ће то утицати на земљу. Међутим, док се то деси, проћи ће време. Сада је у главном фокусу Бугарске предстојеће председавање Саветом ЕУ које ће она преузети за два и по месеца. С тим у вези посебно важно било је излагање потпредседника Бугарске Илијане Јотове у којем је она представила актуелну европску слику и проблеме са којима ће се наша земља суочити:

Данашња ЕУ је остварени сан многих људи али нажалост, ми који живимо у 21. веку не одговарамо нити њиховим идејама, нити амбицијама најављеним пре 60 година. Запажа се незадовољство због тога што не знамо како ће се наредних година Европа развијати, а истовремено не води се дискусија о том развоју. Истраживање Еуростата које је недавно рађено показује да 80% Европљана очекује да Европа учини нешто више у борби против тероризма. Али када се усредсређујемо само на тему безбедности, промиче нам чињеница да скоро исти број грађана инсистира на решавању и других проблема као што су незапосленост, социјална неједнакост, заштита животне средине, борба против пореских превара. У тим сферама људи желе да осете важност европског пројекта. Уколико се не изађе у сусрет овим очекивањима људи, гласови евроскептичара ће се још јаче чути.

Евроскептицизам је резултат великих јазова који постоје у европским друштвима. У њима су многи људи маргинализовани, а то доводи до њиховог социјалног искључења. Због одсуства перспективе развоја и нормалног живота део тих људи се радикализује и претвара у терористе новог типа, који делују сами. Они нису повезани са исламистичким организацијама. Управо због тога је веома тешко чак немогуће спречити терористичке нападе које они изводе. Да би Европа била у стању да се ефикасно супротстави тероризму, мора да започне дуго одлагана борба против неједнакости међу европским народима. Са своје стране европски лидери треба да преиспитају свој став да је политички курс који спроводе непогрешив и да започну да управљају као прави државници, у интересу европских грађана, вођени бригом за њихову сигурност и напредак. Илијана Јотова је још рекла да дискусија о вишегодишњем финансијском оквиру још није почела, а то је, по њеном мишљењу, велика грешка, јер без пројекције буџета Уније на дугорочном нивоу, немогуће је развијати трајне и одрживе политике. Земље чланице правдају одсуство дебате о тој теми Брегзитом и нејасном будућношћу ЕУ након што је Велика Британија напусти. Јотова је ипак изразила наду да ће се таква дебата одржати у периоду од јануара до јуна идуће године.

Наша земља ће председавање Саветом ЕУ преузети у сложеној и несигурној за Заједницу ситуацији али управо у таквим тренуцима се виде лидерски квалитети сваке земље.

Превод: Албена Џерманова