Страх од иступања пред публиком је релативно честа фобија, а присутна је код многих људи. Кад човек који је до пре пар секунди био миран и уравнотежен иступи пред људе који помно прате сваки његов покрет читаво његово самопоуздање нестаје и не може да изусти ниједну реч. Позната ситуација, зар не? Али се временом трема пред јавни наступ смањи и нестане. Како бисмо самопоуздано изашли пред велики аудиторијум потребни су пракса и комуникација. Ту упомоћ прискачу технолошки сајт Pixelmedia.bg и „Асоцијација Дебате“ који су постали „амбасадори“ Иницијативе за интелигентну и активну омладину. У њиховој организацији је одржано прво такмичење у дебати у Бугарској чије је прво издање посебну пажњу посветило новим технологијама. Догађај се зове „Дебате о будућности“ и окупља ученичке и студентске тимове који имају прилику да дискутују на различите теме, да изнесу своју тачку гледишта и укрсте копља са противничким тимовима. Главни циљ тог догађаја је да учесници дебате задобију самопоуздање, те да се не устручавају да јавно искажу своје мишљење у разговору са осталима. Ево шта нам је испричала с тим у вези Румјана Пенева из Управног одбора „Асоцијације Дебате:“
Наш циљ је да кроз игру дебате развијемо способности младих да говоре пред публиком. Организујемо обуку током које тежимо да им покажемо како да прикупе добре аргументе, да се укључе у актуелне теме и развију критичко мишљење. На такмичењу тимови који су састављени од ученика и студената разматрају разноразне теме везане за политику, економију, филозофију и нове технологије.
На такмичењу учествују људи из свих делова Бугарске, а највеће интересовање су показали млади људи из Софије, Пловдива, Бургаса и Пазарџика. Прво издање „Дебата о будућности“ било је на тему нових технологија и футуристичких трендова. Учесници су размотрили питања везана за утицај модерних технологија на наш живот и како их можемо окренути у своју корист.
Млади људи су ти који се највише занимају за нове технологије, најлакше их користе и примењују их у свакодневном животу. Технологије о којима расправљамо овде и даље нису део наше свакодневице – реч је о роботима, вештачком интелекту, самоуправљајућим возилима.
Румјана Пенева је нам испричала и о утисцима младих људи који учествују у дебатама – да ли су им оне корисне и како могу да примене стечено знање:
Као прво, млади људи стичу вештине јасног и убедљивог комуницирања, као друго – по завршетку обуке се они много боље сналазе у тиму. Приметили смо како размишљају и покрећу теме о којима би тешко разговарали са члановима породице или пријатељима. Дакле, дајемо им прилику да кроз игру дебате унапреде своја знања и вештине.
Организатори су убеђени да је формат такмичења „Дебате о будућности“ добро прихваћен од стране учесника тако да са сигурношћу можемо очекивати нова издања која уливају знање и самопоуздање младим људима. Ако желите да савладате страх од јавног наступа, ако желите да искажете своје мишљење на занимљиве за вас теме или једноставно хоћете да одмерите снаге са другим младим људима, онда су „Дебате о будућности“ прави догађај за вас.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваФотографије: „Асоцијација Дебате“
У подунавском граду Свиштову данас ће бити обележено 169 година од оснивања првог бугарског народног читалишта. Свечаност ће се одржати испред спомен-плоче Димитру Начовичу, где ће бити положено цвеће. Читалиште у Свиштову основано је 30. јануара..
Удружење потомака и досељеника са територије Северне Македоније је упутило европским институцијама став, у којем се инсистира да се њихови представници упознају са списима у предмету против председника забрањеног бугарског културног клуба „Иван..
Овог лета, 200 бугарских ученика узраста од 11 до 15 година имаће прилику да учествује у престижним Насиним космичким камповима у Турској. Ово је за Радио Варну изјавила Диљана Георгијева, програмски менаџер програма Space Camp Türkiye 2025 ,..
Подршка раду Института за друштвене делатности и праксе у Софији јесте циљ, који ће ујединити организаторе и госте традиционалног за бугарску..
Двојица кустоса Природњачког музеја у Пловдиву, Кристијан Владов и Стефан Кјуркчијев, отпутовала су пуг Јужног пола као део 33. бугарске антарктичке..