Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Како је призната бугарска мањина у Албанији

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Албански  парламент је „обновио историјску правду“ – овим речима је бугарски министар иностраних послова Екатерина Захаријева оценила новоусвојени Закон о заштити мањина у Републици Албанији. Према одредбама овог закона бугарска мањина се сврстава међу осталих осам у земљи – грчку, македонску, влашку, ромску, египатску, црногорску, босанску и српску. Снагом овог Закона у регионима у којима бугарска мањина чини више од 20% становништва, она ће имати право да као службени језик користи свој матерњи језик.

СнимкаНацрт закона је поднет на разматрање. У парламентарним одборима су саслушане све стране. Разуме се, највећу полемику изазвале су изјаве представника бугарске мањине, као и оне македонске – објаснио је г. Селим Хоџај – почасни конзул Бугарске у Валони.

Генерални секретар партије Македонска алијанса за европску интеграцију Васил Стерјоски, на пример, је на расправи у парламентарном одбору рекао да „у Преспи, Гори и Голом Брду, за које се тврди да у њима живи бугарска мањина, живи само македонска мањина. А тражење признавања постојања бугарске заједнице део је пројекта „Велика Бугарска“.

Након одржаног гласања у парламенту Закон је добио велику подршку – 102 гласа „за”, 10 „против” и један „уздржан” – наставља г. Хоџај. А најважније је то што су две највеће парламентарне партије – социјалистичка и демократска, постигле пун консензус.

Ова једногласна подршка је занимљива сама по себи, јер је последних месеци рад парламента у Тирани веома отежан због сталног блокирања седница парламента од стране опозиције, при чему у неким тренуцима скоро и да не постоји дијалог.

Било је супротстављања, а највише од стране македонских организација. Подржало их је и неколико историчара који су противници признавања постојања бугарске заједнице, а добили су подршку и грчке партије – рекао је Селим Хоџај. Међутим, најснажнији контрааргумент јесте сама Оквирна конвенција о заштити националних мањина Савета Европе и Резолуција од 15.02.2017, која дефинише појам мањине. Најбитније је самоопредељење људи. Узимају се у обзир још историјске околности и језик одговарајуће заједнице. 

Зато је и традиционално толерантно албанско друштво, гледано у целини, позитивно прихватило одлуку народних посланика. По мишљењу почасног конзула Бугарске у Албанији, осим напорног дугогодишњег и  сврсисходног рада бугарске дипломатије умногоме су допринела и бугарска удруштва „Наша Гора”у Гори, „Друштво за бугарско-албанско пријатељство” у Корчи и „Просперитет Голо Брдо”. „Својим потписима, које су доставили парламенту, они су се сасвим категорично изјасниликао Бугари. Тамо су представили и званичан документ из 1935. године, из доба краља Зогуа. У њему се наводи 10.958 Бугара“ – рекао је и Хоџај и наставио:

Не може се причати о територијалним претензијама, јер су данас Бугари у Албанији расути по целој земљи. Тачно је да има незадовољних. Али већи део Албанаца има позитиван однос, јер већина етничких група доприноси обогаћивању традиција, обичаја, музике. А то обогаћује албанску културу.


Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

 Димитар Главчев

Привремена влада поднела извештај о својим активностима

Привремена влада успешно је испунила свој главни задатак – организовање фер и транспарентних избора за Народно собрање и Европски парламент. Све активности су обављене транспарентно и благовремено, саопштила је Влада Димитра Главчева у извештају о..

објављено 2.7.24. 11.09
Ивелин Михајлов

Оснивач партије „Величие“ жали се на уцене у Парламенту

Петоро људи из посланичке групе ће бити „растрзано“ приликом гласања за Владу, али је мало вероватно да ће јој дати подршку, рекао је за БНР један од оснивача странке „Величие“ Ивелин Михајлов. „Остали су категорино против. Имам снимак са пуковником..

објављено 2.7.24. 09.57

Влада коју би формирао ГЕРБ имала би 3 приоритета

Први и најважнији циљ је усвајање буџета. Други је План опоравка и отпорности. Еврозона је политичко питање и ако имамо Владу можемо га покренути. Након тога спокојно можемо да ораганизујемо изборе, рекао је у изјави за медије лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов..

објављено 1.7.24. 10.46