Бугари у свету сањају да их у домовини чују. Ово је постало јасно на Осмом заседању Светског парламента Бугара које је одржано 4. и 5. новембра у Софији. Овај парламент је установљен на Првом Великом сабору Бугара у свету 2008. године. На њему је изражена жеља цивилних невладиних организација из Бугарске да чују вољу, проблеме и тежње наших сународника расутих по целом свету. Основана је Асоцијација Бугара у свету и изабран је и Светски парламент Бугара који укључује 200 делегата –100 из Бугарске и 100 из дијаспоре, чији мандат траје 5 година. Парламент има за циљ да брани права и интересе Бугара у свету.

„На овом заседању смо имали рекордан број представника Бугара у свету – 87 од укупно 100 делегата из дијаспоре, прича за Радио Бугарску акад. Григор Велев, почасни председник Асоцијације Бугара у свету. Они су били веома активни – свако је изнео свој бол и сви смо се сложили да бугарска држава сасвим мало, скоро и ништа не чини за бугарску дијаспору. На основу наших расправа већ 7 година заредом достављамо Белу књигу са извештајима, али не добијамо одговор надлежних институција. Сада ћемо је послати и медијима у земљи са надом да ће ипак неко чути наше проблеме.“

Међу проблемима су они везани за издавање потврда о бугарском пореклу; смањење броја људи у историјски бугарским  заједницама у иностранству који се изјашњавају као Бугари; тешкоће у учењу бугарског језика код адолесцената, због недостатка учитеља итд. „Светски парламент Бугара представља подршку онима који живе ван граница Бугарске – пружа нам се могућност да изнесемо своје проблеме што нам улива наду да ће их у Бугарској чути“, изјавио је са говорнице делегат из Молдавије. Један други наш сународник из Скопља је упутио позив за активнију везу са владиним институцијама како би се изјасниле и конкретизовале одређене идеје везано за спречавање нестанка бугарске нације. С бугарске стране је представљена и могућност да млади Бугари из Украјине стекну високо образовање на Техничком универзитету у Варни. Ове године Министарство образовања и науке је повећало квоте за младе људе из историјских бугарских заједница у Молдавији, Украјини, Македонији, Албанији, на Косову и у Југоисточној Србији и сада на бугарским универзитетима може да студира 1.000 припадника бугарске националности из поменутих држава. Међутим, долазак свих тих младих Бугара у њихову домовину осим што је био дуго сањани сан, показао се и проблем, пошто се они често суочавају са лошим условима живота – о томе је испричала  Наталија Краско из Украјине.

Наталија Краско је Доктор етнологије, предаје историју и етнологију на Државном педагошком универзитету у Мелитополу, Украјина. Од 2013. године учествује на заседањима Светског парламента Бугара. Ево шта нам је она рекла:

„Оно што је битно јесте да можемо да се бар једном годишње састанемо и поделимо своје проблеме, да кажемо ко шта може. Рачунамо на себе. Након упознавања овде постајемо пријатељи и на Фејсбуку,  размењујемо искуства и помажемо једни другима. На пример, 2012. године побратимили смо украјински град Мелитопол са Сливеном, у Бугарској. Велика заслуга за то припада одборнику Ивану Иванову, који је сада председник Друштвеног савета за сарадњу са бугарском бесарапско-тавријском дијаспором. Сада већ у Сливену има преко 100 тавријских Бугара.“

Превод: Албена Џерманова