Политички посматрачи у Софији забележили су последњих дана неуобичајену активност бугарско-италијанских односа. 9. и 10. новембра потпредседница бугарске владе задужена за реформу судства и министарка спољних послова Екатерина Захаријева била је у радној посети Риму где је разговарала са својим колегом Анђелином Алфаном, а јуче је премијер Бојко Борисов учинио једнодневну посету Вечном граду, где га је премијер Паоло Ђентилони свечано дочекао у владиној палати Киџи.
Да ли је ово својеврсно „искрцавање” бугарских политичара у Италију била подударност у њиховом календару визита или промишљена и планирана консултација Софије и Рима у контексту ЕУ? У таквим случајевима подударности су слабо вероватне. Пре би се рекло да су Захаријева и Алфано припремили тле, а Борисов и Ђентилони усагласили ставове о неким за две земље важним питањима.
Једно од њих је, логично, предстојеће бугарско председавање Саветом ЕУ у првој половини 2018. „Италија стаје раме уз раме са Бугарском и подржаваће је у току њеног председавања”, изјавио је Ђентилони на заједничкој конференцији за штампу са Бојком Борисовим. А Екатерини Захаријевој Анђелино Алфано је казао да су „приоритети бугарског председавања истовремено и наши приоритети, можете да рачунате на нас у свакој ситуацији”.
Један од тих приоритета бугарски и италијански политичари су коментарисали у детаљима – приступање земаља Западног Балкана ЕУ. Бугарски премијер Борисов је истакао да се за постизање тог циља мора прећи дуги пут, зато што су изазови у региону повезани са развојем инфраструктуре и пројектима о изградњи саобраћајних комуникација као рецимо Европског коридора 8. „Тај пројекат је изузетно важан и нуди могућности за европске инвестиције”, додао је Борисов. Италијанска страна је изразила пуну подршку тој доброј намери Бугарске.
Министри спољних послова, а затим и премијери Бугарске и Италије усагласили су ставове и око једног осетљивог питања – миграционог прилива са Блиског истока и из Северне Африке према границама две земље које су истовремено спољне границе ЕУ. Бојко Борисов је био категоричан – европска дипломатија не сме остати пасивна по том питању, као што је била до сада, него треба да пружа ефикасну потпору Риму и Софији. Бугарски премијер није стао довде него је рекао још и то да Италија троши превише новца за отварање центара за азиланте, као и да та политика нема будућност. Рим би требало да поступа као Софија, да ограничи економску миграцију и пооштри мере за спречавање илегалног уласка миграната у земљу која је спољна граница ЕУ.
Бугарски министар спољних послова и премијер изнели су пред својим италијанским саговорницима и спремност Софије да приступи шенгенском простору пошто је испунила све техничке услове за то. И по том питању чули су безрезервно „да” од стране италијанске владе.
Што се билатералних односа тиче, на разговорима у Риму је постало јасно да они бележе стални успон у свим областима. Само један пример – по традицији Италија је међу главним трговинским партнерима Бугарске. Према статистичким подацима, бугарски извоз у Италију 2016. износи две милијарде и 170 милиона евра и тиме се сврстава на друго место после нашег извоза у Немачку. Исте године Бугарска је увезла робу и услуге из Италије у вредности две милијарде и 67 милиона евра – тиме је Италија трећи увозник у нашу земљу после Немачке и Русије.
И на крају нешто занимљиво ван политике. Према кулоарским гласинама, за време посете Бојка Борисова Риму италијански домаћини су завели категоричну забрану коментара поводом пропасти „азура” на квалификацијама за Светско првенство у Русији 2018. Они су код куће, у Милану, завршили нерешено у реваншу баража против Шведске и први пут од 1958. г. изостаће са Мундијала! У Италији влада национална жалост због испадања фудбалске селекције, а медији су поручили – „Азури, ви сте срамота!”.
Превод: Ана Андрејева
Друга политичка снага у новом парламенту коалиција „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) позвала је на брифингу све партије и посланичке групе да јасно изјаве да ни у ком облику неће сарађивати с ДПС-Нови почетак Дељана Пеевског...
На изборима одржаним 27. октобра све политичке партије које ће бити заступљене у новом, 51. сазиву Народног собрања Бугарске, изузев странке „Величина“ („Величие“), забележиле су пораст броја гласова у односу на изборе одржане 9. јуна 2024. године. На..
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..