Три учитељице пуне жара већ месецима апсолутно бесплатно предају болесној деци смештеној на Клиници за педијатрију и генетске болести у граду Пловдиву. Када је почетком године држава затворила школу код болничке установе тек-што отпуштене учитељице, које су биле технолошки вишак, одлучиле су да остану на клиници, ма шта их то коштало.

Златина Стајкова, Радослава Станчева и Јордана Вакрилова су тако одлучиле јер им је њихово дугогодишње искуство на пољу предавачког рада  „шапнуло“ да болесној деци поред школовања недостају и друге ствари. Сваког дана оне предају бугарски језик, животну средину, историју, али измишљају и неке забавне ствари као што су читање књиге, рад са цвећем, израду наруквица, круна, маски… да би одвратиле пажњу малих пацијената од болести.

Са своје стране руководство клинике је њихову иницијативу прихватило са великим ентузијазмом и обезбедило им просторију за рад са децом.

Поставили смо себи циљ да натерамо децу да се на клиници боље осећају

Доношењем одлуке о затварању болничких школа у Софији, Пловдиву, Плевену и Момином проходу, које су малим пацијентима који пате од онколошких, психичких, хроничних болести од церебралне парализе, као и онима који су задобили тешке опекотине, пружале могућност да на време савладају наставно градиво, држава је ускратила свакодневну образовну подршку више стотина деце. Тренутно им је приступ образовању снажно ограничен а као резултат тога не успевају сва болесна деца да заврше школску годину. Из тог разлога људи који саосећају са судбином ове деце су основали удружење „Образовање и здравље” вођени једним јединим циљем – да мали пацијенти бораве у средини која је максимално блиска њима познатој средини, у којој би се школовала, стварала и забављала.

Тим укључује пет учитеља, једног лекара, IT стручњака и менаџера – каже још Златина Стајкова. – Тежимо да у болници педагога прихватају као део процеса оздрављења. Стварање библиотеке је такође један од наших приоритета пошто верујемо да књига васпитава. Одскора имамо и сајт где свако може да види шта свакодневно радимо са децом, који су наши циљеви и како нам они који желе могу помоћи. До овог момента радимо све добровољно тако да ћемо имати потребу за финансирањем и то не само за опрему него и за тим који сваког дана брине о деци.

Златина Стајкова, Радослава Станчева и Јордана Вакрилова још увек опстају рачунајући на помоћ рођака и пријатеља, али пре свега на своју одлучност да не дозволе да болесна и недужна деца буду претворена у жртву новог заредом израза нехуманог и бездушног односа према рањивим групама међу нама.

Превод: Албена Џерманова